У светлости и радости најдивнијег догађаја који је свет видео од свог постања, где у Витлејему лежи Бог у јаслама, Онај Који Јесте, Син Очев у Духу Светом, Који узима тело људско и снисходи, да би човек усходио, огледа се свеукупност Тајне Оваплоћења и ракрсница у историји људског спасења. У витлејемском звезданом сјају, обасјан је пут Цркве, потпуно новог и јединственог пута васколиког људског рода ка смислу свог постојања и испуњењу Божијег промисла за све народе и свакога човека. Јављање Бога у телу, та чудесна Теофанија, отворила је врата љубави, Богочовека Христа, кроз која су прошле хиљаде светитеља Цркве, уткајући сјај свог христоликог живота у непролазни сјај витлејемске звезде. Живот сваког светитеља јесте богојављање, мала теофанија која исходи и улива се у ону велику, дивну и чудесно неизрециву, бочовечанску – Христову.
Јављање Бога у телу, јесте дело Божије љубави, милости и доброте према свету и човеку. Црква, Света Литургија као догађај у Духу Светом, као Тело Христово, јесте дело љубави и божанске добре воље. Светитељи као врли изданци ове љубави, јесу у простору и времену, у историји, потврда, испуњење и сведочанство ове у Витлејему зајемчене љубави, Божијег обећања да је свет спасен и да ће се спасити. Живот сваког светитеља, знаног и незнаног, јесте увек наново испричана приповест о ноћи у којој се рађа Христос. Житија, чуда, мисли и поуке светитеља које су нам по промислу Божијем, а трудољубљем људи Цркве, остављена и отворена пред нама, јесу никад прочитана прича о Христовом рађању од Богородице Марије, којој се увек изнова враћамо и са детињом знатижељом, широм отвореног срца и очију, увек наново желимо да је прочитамо или чујемо.
Тако и данас, у дане када се радујемо Божићном чуду и изнова духоносно живимо тај догађај кроз литургијско искуство, сагледајмо сву лепоту празника кроз живот Светог Нектарија, Егинског Чудотворца, чији је сав живот био витлејемски. Све у Светоме Нектарију сабрао је Богомладенац Христос Духом Светим, и зло Иродово, и египатско изгнанство, и сјај и беду јасала, и ангелску песму, и дарове Мудраца и вечни сјај звезде са Истока… Васцели живот Светитељев био је Теофанија, јављање, пројава и сведочење љубави Богомладенца. Зато је и овенчан венцем светитељства, коме се Црква моли, пева и радује се. Увек и изнова истом радошћу свега света, видљивог и невидљивог који кроз Светитеља слави свог Творца и Спаситеља – Христа.
Протонамесник Александар Вучај
