Свет и живот као појава, стварност и истина претстављају својеврсно Богојављање, сведоче, јављају и пројављују Бога, Његово постојање и Истину живота. Величанственост васељене и свеколиког космоса, од невидљивог атома до сјајног Сунца, самим својим постојањем јавља и сведочи Бога, Светотројични Живот и Љубав. Постојање света као Божије творевине, сви његови елементи пројављују се као чин и дело божанског стварања Оца, кроз Сина, у Духу Светом. Све је Божије и све почива у вољи Божијој и човек као врхунац стварања икона је и подобије Божије.
Литургија као срце Цркве, тачка сусрета Бога и света, догађај и дело љубави у коме се срећу Бог и човек јесте увек ново и изнова доживљено Богојављање, из којег извиру и у које увиру сва Богојављања у историји спасења од Адама до Христовог Другог доласка. Литургија као Богојављање своју Истину, смисао и циљ има у Богојављању које Црква у трепету наде и вере исчекује, као пуноћу и испуњење свог постојања и живота а то је Христов долазак у Сили и Слави и васкрсење мртвих. Сада и овде, у садашњости Литургије као Богојављања Духа Светог Утешитеља, у елементима света као дарова природе које у Литургији приносимо и кроз људе смртне, живимо, кушамо и сведочимо Христов долазак и живот будућег века. Све је сабрано и возглављено у Литургији, од витлејемских јасала, воде Јордана, горе Тавора и Тридневног Васкрсења јер све се збило, збива се и догодиће се за Царство Христово које долази и живот света.
Бог се јавио у телу, Отац и Дух Свети над Јорданом да би смо Бога видели и чули у пуноти, да би Га свет познао као своју Истину и смисао. Христос у телу узима као Јагње Божије све грехе и трагедије овог света, не само да би био Бог за нас људе, већ и човек за Бога. Он је Светајна Литургије, увек присутно у Духу Светом Богојављање, Који је измирио и помирио Бога и човека, Емануил Који дарује Себе у Литугији као једини ‘‘пут, истину и живот.’‘ Христа као Хлеб Живота по милости и љубави примамо у Литургији, добивши залог да наш живот буде Богојављање, сведочанство Духа Светог у праштању, милости и љубави да се због дела наших Небеса зарадују, а поднебесје задрхти. Да живот наш буде сјајан као звезда над Витлејемом и чист као вода Јордана над којим се Бог јави.
протонамесник Александар Вучај
