‘‘И рече Исус Симону: Не бој се, од сада ћеш људе ловити.’‘ (Лк. 5,10)
У осамнаестој недељи по Духовима, Црква благовести Јеванђеље по Луки, догађај чудесног риболова на Генисаретском језеру и позивање четворице рибара, Петра, Андреја, Јована и Јакова, да постану апостоли. Позивању четворице првозваних, претходило је Христово чудесно рибарење. Овај занимљив догађај има своју скривену символику која се односи на будући живот четворице рибара, али пре свега имао је за циљ да их увери ко је заправо Исус Назарећенанин.
]Јеванђелист Лука једини доноси овакву верзију догађаја и назива га чудесним риболовом и догађај описује као чудо. Ту је и основни смисао ове приче, јер је у њеном средишту реакција рибара Симона Петра, који је видевши мрежу пуну риба, пада ничице пред Христом и бива ‘‘обузет запрепашћењем,’‘ заједно са осталим сведоцима. То је психолошки одговор човека на чудо, којег је Христос био врло свестан, што видимо из свих Јеванђеља. Страх и фасцинација су обузимали сведоке оваквих догађаја и доводили их у стање ропског прихватања Месије, што Христос није желео, те је из тог разлога то чинио пред малим бројем људи, а апостолима строго забрањивао да о томе говоре.
Бог жели слободан одговор човека, одговор вере која није резултат страха и запрепашћења, већ израз слободне љубави, која не тражи чудо од Бога да би поверовала, како су то захтевали фарисеји од Христа. У томе је тајна вере, а коју најбоље осликава разбојник на Крсту поред Христовог. Зато Христос и говори рибару Петру да се не боји, благовестивши му будуће призвање апостола. То је призвање свих људи, да без страха и искања чуда, сведоче веру у Сина Божјег, Спаситеља света од греха и смрти.
Протонамесник Александар Вучај
