Лазарева субота и Цвети представљају крај Великог поста и најаву Страсне седмице, седмице Христовог страдања, смрти и Васкрсења. На Лaзареву суботу, празнује се спомен на чудо које је Христос учинио подигавши из мртвих свог пријатеља Лазара из Витаније, а на Цвети- дан када је Христос свечано ушао у Јерусалим.
Речи тропара овог празника:„Уверавајући нас пре свога страдања да ће бити опште васкрсење, из мртвих си подигао Лазара Христе Боже…“ јасно показују његов смисао. Христос је Лазара васкрсао пре Свог Страдања и Васкрсења и пре општег васкрсења, што показује да има више „типова“ васкрсења. С једне стране је Лазарево а са друге Христово и опште васкрсење. После првог, свог, Лазар је умро као и сваки други човек, а после другог, општег, које је могуће само захваљујући Христовом васкрсењу, више неће бити смрти. Лазарево васкрсење представља први сусрет Христа и смрти. Сусрећући се са смрћу пријатеља Христос плаче не само због Лазара, већ због сваког човека. „Христос плаче зато што је у смрти свог пријатеља сагледао тријумф смрти у свету, смрти коју Бог није створио, а која је загосподарила и господари светом, затровавши свеколики живот и претворивши га у бесмислено смењивање дана, који се неумитно урушавају ка пропасти“ каже о овом догађају један савремени отац Цркве.
Смрт мора бити уништена ради Вечног живота и речима: „Лазаре, изађи напоље!“ Христос баца рукавицу у лице смрти, објављујући јој рат. То је чин љубави, јер се Христос лицем у лице среће са смрћу и побеђује је да би нама дао Вечни живот за који нас је Бог створио.
Следећег дана Христос улази у Јерусалим дочекан од деце и светине (кажем светине јер су исти они само пар дана касније узвикивали „распни га, распни!“) поздравом „Осана!“. Овим поздравом Јевреји су се обраћали само цару, а Христос и јесте био Цар, Цар Мира и Правде. Његово Царство је Вечно Царство које је Он објавио овде на земљи. Оно је другачије од свих царстава која су постојала, сада постоје и која ће постојати. Христос нас је све позвао у ово Царство, Царство у којем нема силе, оружја, разарања и смрти, већ Љубав и Вечност. На Цвети постајемо свесни да после свечанаог уласка преко палминих грана, које је народ бацао под ноге Христове, Христос креће путем страдања и смрти. После смрти иде радост Васкрсења, радост победе Живота над смрћу, у којем је смисао и циљ Лазареве суботе и Цвети.
„ … Зато и ми као она деца носећи победе знаке, теби победитељу смрти кличемо, осана на висинама, благословен који долази у име Господње!“ (тропар празника).
протонамесник Бранко Чолић
