Литургија недељом у 9:00, суботом и празницима у 7:30 • Јутрење у 7:30 • Вечерње у 18:00 • Бденије суботом у 18:00

Пастирско писмо

Oци

Недељу пред празник Рођења Христовог Црква је посветила успомени на Свете оце Цркве, који су живели у периоду од 3. до 9. века. Овај период је био кључан за формирање Хришћанства , период када је правилно формулисана вера и већином формирано богослужење. Ти оци су били изузетни људи у сваком смислу те речи. Истицали су се својом вером у Господа Христа, љубављу према ближњима, врлинама, најбољим образовањем, и све су то стављали у службу Христа чију су љубав и науку свима сведочили. Довољно је само поменути неке од њих: Светог Јована Златоустог, Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова, Светог Максима Исповедника…
Важно је напоменути да одељак Јевађеља које се чита у ову недељу говори о рођењу Христовом (Мт. 1, 1-25) иако би се очекивало, с обзиром на тематику коју описује, да исти треба да се чита на сам празник Рођења. Ово свакако није случајно јер анђео Господњи објшњава праведном Јосифу да је трудноћа Пресвете Богородице по вољи и промислу Божијем, и да су пророци у Старом завету предвидели овај догађај. Управо због тога, ово Јеванђеље које описује Рођење Сина Божијег и говори о бризи јединог и правог Оца-Бога Оца „због свега и за све“ се чита у недељу пред Божић.
Један је Отац и Творац на кога су се угледали Оци којих се Црква сећа ове недеље и није случајно што је наша Српска Црква установила да је ово посебан дан када се треба сетити родитеља и очева. Отац је одувек у нашој култури имао посебно место као домаћин, глава куће, особа која бди над свим укућанима, над њиховим телесним и духовним развојем. Очинство, телесно и духовно, увек је било одговоран позив и оно је било успешно само ако је било засновано на истинском ауторитету а никада на на ауторитарности. Први својим примером васпитава дете јер се угледа на Бога који је прави Родитељ, радује се детету, воли и прашта, а други присиљава и гуши.
Сваку породицу Хришћанство назива „домаћом црквом“ где отац, као глава породице, има улогу свештеника те „цркве“ и задатак му је да, као што су то чинили Свети Оци, учини све да своју „домаћу цркву“ приведе Богу.

Протонамесник Бранко Чолић