Литургија недељом у 9:00, суботом и празницима у 7:30 • Јутрење у 7:30 • Вечерње у 18:00 • Бденије суботом у 18:00

Пастирско писмо

Освећење времена

Време је свеобухватна форма нашег живота. Живимо у времену и по времену. Време нас увек прати, њему не можемо да умакнемо, оно се креће, увек је динамично, пролази и рекло би се врхуни некаквом крају. Појединачно, сваки човек и свако биће у свету има своје време, свој почетак и крај времена. Време тече и приближава се своме крају а за биће то је смрт. Човек је, међутим, једино биће које има свест о времену јер има свест и о смрти. Човеков живот је обликован непрестаном жељом да побегне од неизбежне свести о смрти, он се труди да заборави да га време, дан по дан, месец по месец, годину по годину, води к његовом крају. Тако, живети у времену значи спознавати коначност, смртност живота у овом свету. Време је слика, огледало нашег палог и смртног света. Свеобухватно, време људског постојања остаје и личи да је бесмислено, сем ако не постоји нешто што надвладава ту бесмисленост и даје пуни смисао времену и животу.

Литургија је освећење времена и живота, пуни смисао и тачка преображаја из смртног и пролазног у вечно и непролазно. Васкрсење Христово је средишњи догађај нашег литургијског живота, извор и смисао Литургије, јер у пуноћи преображава, освећује и твори ново време, нови свет и нови живот у Христу. Христос је зауставио време, преобликовао га и поништио као меру пролазности и огледало смрти, јер је Он победио смрт Својим Васкрсењем. Оштри и болни жалац времена и смрти је извађен из ткива живота и излечен леком бесмртности – Телом и Крвљу Спаситеља, Светом Литургијом. Ново време је освећено и литургијско, оно је дар и стварност, време које тече али нема краја јер се у њему, сада и овде као икона пројављује и живи Незалазни Дан, Дан који створи Господ, Дан Царства Божијег.

Живети Литургију и Литургијом је промена свести, преумљење и живот у освећеном времену. Живот у радосном и увек изнова доживљеном тренутку, дану и години који нису пролазни и бесмислени. Окриље таквог времена је љубав, делатна и стваралачка, она која испуњава време, срце и разум да Бог толико заволе свој свет да је послао свог Јединородног Сина да га спаси од греха и смрти. Литургија је ново време љубави јер у њој је живот незамислив без ближњега, без другог човека, без заједнице свих и свега у Духу Светом.

Протонамесник Александар Вучај