Литургија недељом у 9:00, суботом и празницима у 7:30 • Јутрење у 7:30 • Вечерње у 18:00 • Бденије суботом у 18:00

Пастирско писмо

Свети Нектарије Егински на Светој Гори Aтонској

У житију Светог Нектарија Егинског забалежен је његов први и једини, тромесечни боравак на Светој Гори, у лето 1898. године, док је био ректор атинске богословске школе ‘‘Ризарион.’‘ На овом светом месту боравио је по благослову Васељенског патријарха Константина Петог, и ово путовање било је испуњење његове давне и дубоке жеље да посети Богородичин врт и поклони се светињама монашке републике. Такође, сво време је провео учећи и истражујући у манастирским библиотекама, молећи се и водећи најстрожији подвижнички живот. Врло брзо се широм Атона прочуло за посету овог својеврсног митрополита, те су у различитим манастирима и испосницама остала записана сведочења о његовој посети, држању и чинодејствовању.

Света Велика царска Лавра Светог Атанасија Атонског, дочекала је Светитеља свечано, учинивши му највећу част да на Литургији носи дијамантима украшену круну византијског цара Никифора Фоке, пријатеља Светог Атанасија Атонског, што је Светитељ у потпуном смирењу одбио више волећи да да носи скромну камилавку, какву је увек носио. У манастиру је често бивао сам, по читаву ноћ учећи и молећи се на коленима. Дубина његових мало изговорених речи, оставила је снажан утисак на игумана и братство, јасно га препознајући као истинског подвижника, ‘‘који се само игром случаја нашао у свету.’‘

Свуда корачајући Атоном, Егински Чудотворац је носио обичну монашку капу, стару мантију и монашке ципеле са дебелим ђоном, ничим не показујући своје епископско достојанство. Управо из тог разлога, неизмерно је важан догађај са овог путовања, а записан у житију, који се односи на сусрет Светог Нектарија са непознатим каруљским пустињаком, који је својим благодатним даром, домаћинима Светог Нектарија, чувеним светогорским монасима Данијелитима открио кога су угостили. ‘‘Браћо, како се усуђујете да корачате испред митрополита пентапољског који је већ одавно придружен Светим Оцима?’‘ Прозорљиви пустињак је наставио: ‘‘Демони су се јуче разбеснели, толико помамно, да је било очигледно да желе да ме убију… Због тога што је данас требало да сретнем једног од њихових највећих прогонитеља…’‘

Атонска епизода из живота Светог Нектарија, по промислу Божијем, била је и јесте сведочанство Цркви и свету о јединствености и светости овог светоника Цркве Христове. Потврда Свете Горе и њених отаца, подвижника и пустињака о светој врлини Нектаријевој, за врло кратко време боравка међу њима, била је благодатно знање и објава онога што многи људи у свету нису знали и препознали, иако је Светитељ живео и боравио међу њима. Такође, светогорско искуство, заокружује и уобличава светитељски живот Нектаријев, недвосмислено га придружујући Светим Оцима Цркве древних времена, управо онако како је посведочио каруљски пустињак.

Протонамесник Александар Вучај