Литургија недељом у 9:00, суботом и празницима у 7:30 • Јутрење у 7:30 • Вечерње у 18:00 • Бденије суботом у 18:00

Пастирско писмо

Свети Нектарије Егински - О сујети

‘‘За сујету Свети Василије Велики каже да је слаткоречиви пленитељ духовног богатства, подмукли непријатељ наших душа, мољац који уништава врлине, и са лакоћом нам отима наша добра, медом премазан отров преваре који се нуди људским помислима да га испитују.

Сујета не само да отима добра дела, већ води и злу.

Сујета каља људске душе више него свака нечист.

А Свети Јован Дамаскин каже: ‘‘Таштина је испразна, не зато што воли славу, већ зато што не воли славу која је од Бога.’‘

Сујета поткопава темеље и најузвишенијих врлина, и ради на њиховом уништењу; сујета је велико и подмукло зло.

Свети Василије Велики овако описује сујету: ‘‘Онај који се слави са свог земаљског богатства, и који ужива брзопролазну славу код људи, који се дубоко нада у своје телесне способности, присваја себи славу, која не гледа на Небо, већ остаје на земљи.’‘

Исидор упоређује сујету са цветом који кратко цвета, који једва један дан отвори своју чашицу.’‘

Егински Чудотворац урања у дубине једне од архистрасти човекове душе, следујући светим оцима и учитељима Цркве, опомињући нас на њену перфидост и погубност за спас човекове душе и човека као таквог. Страст и грех сујете човека потпуно одваја од Бога и ближњих, окивајући га у окове самодовољности и себичности. Она је верни пратилац и искушење палог човека, копрена која прекрива икону Божију, која је каља и спутава иступљење човека ка Богу и ближњем. Сујета гуши љубав, милосрђе, покајање и праштање, злурадо величајући похлепни его човека, стварајући трулежни и пропадљиви лик човекобога који траје ‘‘једва један дан,’‘ који је неумитно пролазан и смртан. Она као дело таштине твори зла дела, пакао човекоубиства и ништавила.

Исцељење сваке старсти и греха, па и сујете и таштине јесте дубоко и истинско покајање, као повратак на пут врлинског живота у Христу Богочовеку и Цркве. Другог лека нема, нити ће га бити. Повратак делима љубави, праштања и милосрђа којима потиремо себе и кротимо свој его, непрестано пребивајући у Духу Светом кроз Цркву и Литургију, јесу спасоносни дарови које смо добили по милости и љубави Божијој.

Протонамесник Александар Вучај