Литургија недељом у 9:00, суботом и празницима у 7:30 • Јутрење у 7:30 • Вечерње у 18:00 • Бденије суботом у 18:00

Ових дана...

Имендан мати Ирине

У манастиру Грабовац прослављен имендан игуманије – празник Преподобне Ирине Хрисовалантске
Све светиње сједињују се у Светој Литургији.

Празник Преподобне Ирине Хрисовалантске, 10. августа/28. јула лета Господњег 2018., чије име носи игуманија манастира Грабовац мати Ирина, и ове године у овој посавској светињи прослављен је у нарочитој молитвеној радости. Светом Литургијом началствовао је протојереј – ставрофор Јован Петровић, уз саслуживање свештенства Посавине и јеромонаха Рафаила (Бољевића), старешине манастира Подмаине у Црној Гори. По Литургији преломљен је славски колач, освећено жито и вино, као и јабуке што је обичај на овај празник. Благослов Преосвећеног Епископа ваљевског Г. Милутина учесницима сабрања пренео је прота Јован Петровић. Честитајући празник, он је пожелео игуманији Ирини да успешно заврши докторске студије, на које ускоро одлази у Атину.

Преподобна Ирина рођена је око 830. године у Кесарији кападокијској. Као сасвим млада девојка, иако ју је царица Теодора желела за невесту свом сину, одлучила је да свој живот посвети монашком подвигу. Истицала се бројним врлинама, а како предање казује, имала је и дар прозорљивости захваљујући коме је на разне начине помагала људима. Посебно упечатљив догађај из њеног житија представља дар у виду три јабуке, које је добила од Господа преко Светог апостола Јована Богослова, а уручио их јој је један морнар. Због тога се на празник Преподобне Ирине Хрисовалантске освећују комадићи јабука, који се деле вернима. Била је један од сведока пута којим су ишли свети апостоли. Пута оданости Христу Богу и Цркви Његовој. Зато нас у овој светињи данас сабира, да је прославимо са игуманијом Ирином, која носи њено име, казао је у празничном слову јеромонах Рафаило, старешина манастира Подмаине.

Отац небески непрестано нам даје савршени дар у виду светиње Литургије и Светог причешћа. Дар, који нико не може да нам украде. Можемо само ми да га не препознамо и одрекнемо га се, а то нас води трагедији. Желимо да дотакнемо мошти светитеља, епитрахиљ или неки други део одежде светитеља да бисмо поверовали.

Све то јесу светиње, али светиња у којој се све оне сједињују јесте светиња Тела и Крви Христове. Они који су се данас причестили, примили су самог Бога у себе. Ко је чуо да једемо мошти или одежду светитеља Божјег? Не! Али, да једемо светотајински Тело и Крв Бога нашег, да примамо инфузију живота, то свакако да… Светиња Литургије већи је дар од светих моштију Светог Василија Острошког и свих светих моштију које земља носи – део је беседе игумана Подмаина, која је одушевила све учеснике свечаности.

За трпезом љубави у манастирској трпезарији, прота Јован Петровић пренео је благослов и поздраве Епископа ваљевског Г. Милутина. Посебно дирљив тренутак био је када је пожелео мати Ирини да успешно заврши докторске студије на Богословском факулету у Атини, на које ове јесени одлази. На свима нама је да се за њу помолимо, баш како ће се и она молити за нас, и да нам по стицању звања поново дође у грабовачку светињу. Прота Јован Петровић заблагодарио је оцу Рафаилу, увек радо виђеном духовнику у овом крају, и упутио поздраве његовом братству и свима у Црној Гори. Мати Ирина узвратила је благодарношћу свима који су дошли да прославе њен имендан, празник велике светитељке из деветог века, чији пример хришћанског живота у свим временима можемо следити.

Ј. Ј.

Фото Никола Василић, студент sveta irina hrisovalant