У Среду, 30. Новембра 2011. године, у болници у Београду, престало је да куца Христочежњиво срце нашег брата Драгана Поповића, вероучитеља обреновачког.Тешка болест са којом се борио задњих годину дана, победила је његово напаћено тело.
Рођен је 13.09.1979.год. у побожној и честитој кући Поповића у селу Лопатњу код Осечине. Од малих ногу, био је привржен мајци Цркви, и по завршетку основне школе у родном месту, 1994. године, уписује богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, коју као ђак генерације завршава1999.год. Исте године, уписује Богословски факултет у Београду, на коме дипломира 2007.године.
У месецу Септембру, 2007. године, благословом Епископа ваљевског Милутина, бива постављен на место верoучитеља у Пољопривредно-хемијској школи у Обреновцу.
Целог себе уградио је у вероучитељски позив.Омиљен међу децом и професорима,брзо је задобио љубав свих. Насмејан, кротак, смирен- сведочио је веру у Васкрслог Господа. Како рече директор школе: „ …свима ће нам недостајати његов осмех и љубав“ . Сваке Недеље и Празника, појао је Господу за певницом обреновачког храма. Све док га болест није обузела певао је и у обреновачком црквеном хору Свети Јоаким и Ана. Његов умилни глас дуго ћемо памтити.
Сахрањен је уочи Празника Ваведења Богородичиног у његовом вољеном Лопатњу. Опелом је чиноначалствовао Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслужење преко четрдесет свештенослужитеља и присуство великог броја родбине и пријатеља упокојеног брата Драгана. Дирљиву, али и пуну наде, опроштајну беседу, произнео је о. Александар Вучај, парох обреновачки, рекавши:
“Саборе тужни, Народе Божји, Данас, по речи апостола Павла, сејемо нашег брата Драгана у распадљивости, а подигнуће га Господ у нераспадљивости. Сејемо га у бесчашћу, устаће у слави. Сејемо га у немоћи, а пожњеће га Господ у сили.
Срце наше данас тугује, очи наше сузе проливају, а бол се до неба диже. Стојимо од бола неми јер смрт нам узима, дели и дроби живот. Из недара нам откида нашег брата Драгана, а ми немоћни и нејаки. И Христос плакаше пред гробом Лазаревим, пред несрећом и трагедијом живота, пред смрћу.
Но, Христос подиже Лазара из мртвих и најави Своје славно Васкрсење, да онима који су у гробовима живот подари. Зато данас, пред одром нашег Драгана, победоносно узвикујемо, као и апостол Павле: – Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, Аде, победа?
Нема смрти, побеђена је! Брат је наш уснуо у Господу и чека васкрсење мртвих, жетву Господњу у сили и слави. У уснућу његовом славимо Васкрсење Христово и живот будућег века, јер у томе је сва вера и проповед наша.
Живот данас побеђује и зато је жив и спава у Господу, јер тако Христос каза Јаиру за његову кћер: – Није мртва, већ спава! И данас, вама у Цркви овој сведочимо – није мртав Драган, већ спава и пробудиће га Господ у Дан Свој.
Нека наше сузе буду молитва Богу за наше спасење, јер Драган је већ у Царству Небеском, јер таквих као он јесте Царство Божје. Нека му је вечна слава и памјат у Васкрслом Господу нашем Исусу Христу. Амин”.
јереј Слободан М. Илић
