Веронаука заиста не спада у ред превише захтевних школских предмета иако је њена улога у образовању омладине изузетно велика. Она не само да учи вери, истинским вредностима, традицији, већ даје и јасан философски одговор на питања о животу која се свакако јављају међу младима и стога као таква пружа неопходна сазнања данашњим средњошколцима. Часови веронауке добијају своју највећу потврду у храмовима на сабрању Цркве тј. на Литургији. Најлакше је примити дух веронауке када га шаље (у овом случају вероучитељ) неко ко својим радом и понашањем управо сведочи оно о чему говори, а то и не зависи толико од тога да ли он носи мантију или не. Ипак свештена лица бар својом појавом изискују веће поштовање како ђака тако и других професора. Такође велика предност ђака чији су професори свештена лица јесте у томе што им је лакше да кроз њега, као свештеника, учествују у појединим Светим тајнама, најпре мислим на Свету тајну исповести. Данас, за разлику од неких прошлих времена, веронаука је уведена у школски систем и она је заиста постала део наших живота.
Милан Кокић, ученик првог разреда Војне гимназије
(преузели смо овај интересантан чланак са сајта katiheta.net)
