Литургија недељом у 9:00, суботом и празницима у 7:30 • Јутрење у 7:30 • Вечерње у 18:00 • Бденије суботом у 18:00

Веронаука

Веронаука: Грешник и праведник

митар и фарисеј

“Каквом мером мерите, таквом мером ће се и вама мерити.”
“Не суди, да ти се не би судило.”
“Нисам дошао да зовем праведнике на покајање, већ грешнике.”
“Коме је лекар потребнији, здравоме или болесноме?”

Ове Христове свевремене мудрости, добра су прилика као увод припреме за Часни пост.
Већ смо у Недељи о митару и фарисеју, првој припремној недељи за Велику Четрдесетницу.
Чују се већ јеванђељске речи о самозадовољству једног “праведног” фарисеја, и покајничке речи цариника:
“Господе, буди милостив мени грешном!”

У јеврејском народу фарисеји су били строги ревнитељи старозаветног закона, “идолопоклоници” форме и обичаја.
Били су веома угледни и поштовани у народу.
Цариници или порезници су били омражени јер су радили за Римску окупаторску империју, богатећи се на рачун сопственог народа.

Никог тако Христос није осуђивао и критиковао као фарисеје због своје лажне побожности и осећаја праведности, а највише због недостатка љубави.
А позвао је, примера ради, једног порезника у службу апостолства, а код другога је обедовао у његовом дому.
То су били апостол Матеј и покајани порезник Закхеј.

Ако бисмо пробали да преведемо причу у данашње време, поново можемо препознати и фарисеје, и порезнике.
Колико данас самозадовољства, а самим тим и осећаја праведности, има у осуђивању других међу “црквеним” људима.
Како се олако користе речи “јеретик”, “издајник”, “екумениста”, “зилот”, “прелестник”, “затуцани верник” итд.
Како се мало шансе даје данашњим “цариницима”, грешницима који су можда на прагу храма и желе да завапе
:“Господе, буди милостив мени грешном!”
Колико је њих “отерано” из црквене порте строгом ревношћу данашњих “фарисеја-праведника”?

Да ли је Христос заиста дошао да спасе само грешнике(болесне), а не и праведнике(здраве)?
Па, ако мало дубље размислимо-јесте, али не зато што Он то не жели, него зато што “праведници” не желе Христа.
Ако се у литургијској молитви каже да нема човека да живи, а да не греши, и ако смо сви грешни(болесни), онда заиста, ономе ко себе сматра праведним(безгрешним) Бог није потребан.
Христос неће на силу да лечи таквог једног “праведника”.
У том смислу је Господ рекао да није дошао “праведнима”, јер, заправо, бивајући у својој “узвишеној” гордости, “праведни” Га и не желе.

Сви смо грешни. Сви смо болесни.
Смртно болесни.
Свима нам је потребан Лекар.
Господе, помози нам да препознамо своју “дијагнозу” и дај нам да чистм срцем завапимо Теби:
“Господе, буди милостив мени грешноме!”

Владан Нешковић, чтец-вероучитељ