Литургија недељом у 9:00, суботом и празницима у 7:30 • Јутрење у 7:30 • Вечерње у 18:00 • Бденије суботом у 18:00

Веронаука

Веронаука : Од Вазнесења до Педесетнице

Чудно је ово време од Спасовдана до Тројица.
Чудно, као Живот.

Данас смо се растали од Васкрслог Христа који је са нама био још 40 дана после свог Васкрсења из мртвих.
Гледамо га данас из наших Цркава, баш као што су га са једног брда гледали апостоли пре 2000 година, како се полагано вазноси, подиже, лети ка Оцу, савладава законе ове наше смртне, пале природе…
И није да нисмо мало тужни због растанка.
Међутим, Његово обећање да ће и даље бити са нама до завршетка историје овога света, Његова заповест да волимо једни друге, да ширимо веру свуда по свету, и најзад, Његово обећање да ће нам послати Утешитеља, Духа Истине и Слободе, Који од Оца исходи, улива нам додатну веру у читав домострој Божијег плана о вечном животу за све људе и за свет.

“Зашто стојите и гледате овог Исуса како одлази…?”
“Како је отишао, тако ће се и вратити…”, сведоче Анђели ученицима, а и нама данас на Литургијама.
Ето опет среће!
Мало туге, али срећа побеђује!
А док не дође Христос поново, ту је Свети Дух.
Али, и Њега још увек чекамо.
“Будите једнодушно на молитви и не раздвајајте се…”
И то поручи Христос апостолима пре него што “полете” ка Оцу.
“Не раздвајајте се!”
Какве опомињуће речи и за нас у овом тренутку.
Ми знамо да ће за 10 дана сићи Свети Дух на апостоле, али и на све нас.
Међутим, апостоли нису знали.
Само су веровали и нису се раздвајали.
Послушали су свога Учитеља.
И ето Награде с Неба.
Дух Свети!

Знамо да ће сићи Свети Дух, Животодавац, који све надахњује и живот удахњује…
Мада, није нам корист што знамо, ако Га, нити чекамо, нити очекујемо.
Да бисмо Га и ми дочекали, требало би да будемо “једнодушно на молитви”, и да, по угледу на Христа, начинимо неки подвиг, не бисмо ли се и ми мало издигли изнад ове индивидуалистичке свакодневице.
Дух Свети ће сићи, али и ми треба мало да поскочимо.
Имамо још времена. Није касно.

Чудно је ово време од Вазнесења до Педесетнице.
Чекамо Светог Духа, Који је већ ту, у нашим Црквама, Који на свакој Литургији обзнањује и реално чини да Други Христов долазак у Причешћу окусимо и искусимо.

Наше животе испуњавају различита чекања…
Ми Хришћани, на првом месту, чекамо Христа.
Чекамо и сопствену смрт као прилику за сусрет са Христом.
Док не дође тај час, ту је Свети Дух, који нам “олакшава” чекање упућујући нас на Васкрслог Христа у Светом Причешћу.
То је реална “слика” Царства Божијег.

Заиста, ово време од Спасовдана до Тројица је право Чудо.
Чекамо Светог Духа, чекамо Христа…
А Они су ту. На свакој Литургији заједно са Оцем.
Заиста Чудо.
Као и Живот.

Владан Нешковић, чтец-вероучитељ