“Само реци ријеч, и оздравиће слуга мој”, речи су римског капетана упућене Господу Исусу Христу, пре него што му Христос заиста исцели слугу, а по великој вери његовој, човека-незнабошца.
“Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох”, речи су дивљења Господњег и похвале великој вери једног паганина.
С друге стране, “синови Царства”, како је Христос назвао изабрани јеврејски народ, одступише и напустише Живог Бога, и зато могу очекивати “плач и шкргут зуба”.
Као крстоносни хришћански народ, Срби су прави историјски пример ове духовне једначине. Кад су били с Богом, напредовали су. Кад су одступали, бивао је “плач и шкргут зуба”.
Али не зато што их је Бог кажњавао, него зато што су сами себе кажњавали напуштањем Очевог дома.
Шта рећи данас за нас Србе и Србију?
Цркве празне, села празна, градови претрпани, низак наталитет, смртност у порасту, болести у прогресу, велики број абортуса, бракови разведени, поплава ријалити-неморала, геј-параде, однарођена елита, партијашење, деобе по свим шавовима…
Кад човек све ово гледа, слуша и чита, тешко да може да поверује да нам има спаса.
Али, Спаса има! Спас је Христос, Бог Живи!
Некада човек рече Богу:” Само реци реч.”
Чини ми се да данас Бог вапи ка човеку:
“Само реци реч!”
Господе помилуј.
вероучитељ Владан Нешковић
