“Узмите, једите, јер ово вам се Тело Моје даје…”
Даје нам се, поклања, непрестано…
Сваке Литургије…
Тело и Крв Христова ради Вечног Живота, по речима самог Господа.
“Узмите, једите…”
Сваке недеље, кроз свог свештенослужитеља, Христос понавља ове речи…
И понављаће их све док опет не буде дошао…
А тада ће Син Божији бити Хлеб Вечног Живота за све оне који су се хранили Њиме, и у овом, пролазном животу…
Нема човека чије тело може без хране.
Колико пута само родитељи, посебно баке и мајке, у току дана, нуде своју децу да једу…
Често и кад су деца сита.
То понекад деци буде и досадно, али без обзира на то, схватају да им је храна потребна и да их породица воли.
Тако и Мајка Црква.
Ни она неће престати да позива своју децу да се деца хране Храном неопходном за живот душе.
За Вечни Живот.
“Узмите, једите…”
Христос није рекао:“Узмите, поједите…”
Употребио је трајни глагол, као што и приличи када је храна у питању.
Ово је можда, по Промислу и Свезнању Своме, рекао, ради оних који се причесте једном или неколико пута годишње.
Да ли човек може квалитетно да живи хранећи се сваки трећи дан?
Тако и верујући човек не може употребити све своје таленте и капацитете, душевне, умне, па чак и телесне, без учешћа у Телу Христовом.
“Узмите, једите…”
Опет и опет.
Владан Нешковић, чтец-вероучитељ
