Ове године, рођендан св. Јована Крститеља је у Недељу, на Мали Васкрс.
Управо оно што је била суштина Јовановог живота-припрема људи за сусрет са Христом.
“Покајте се, јер се приближило Царство Божије”, грмео је некада Јован, указујући да је, заправо, Исус из Назарета-Христос, Бог и Спаситељ, а живот са Њим јесте Царство Божије, присутно већ сада овде, у историји.
Славећи литургијски Јованов рођендан, и слушајући јеванђелску причу о чудесном рођењу “највећег човека рођеног од жене”, баш у том слављу, и ми се припремамо за сусрет са Васкрслим Христом у Светом Причешћу.
Дакле, мисија св. Јована још увек траје. Молитвено и литургијски и даље припрема људе за Царство Божије, а сусрет са Христом је предукус Вечног Живота који долази…
Код великог дела нашег народа постоји уверење да се Ивањдан исцрпљује у прављењу венчића од ивањског цвећа и да ништа не треба радити на данашњи дан. У неким крајевима се уобичава да се пред смирај дана пале ватре које се затим прескачу итд.
Ако се суштина празника сведе на обичаје, онда је боље да ти обичаји и не постоје.
Обичаји су украс вере, кад су у складу са Црквеним Предањем и учењем.
Када на место вере ставимо обичаје, онда имамо само илузију вере, а обичаји неретко тада прерастају у сујеверје…
Дакле, суштина празника је литургијско слављење живота и рођења св. Јована.
Суштина празника је Причешће Оним кога је Јован крстио и за Кога је људе припремао…
Суштина празника је да на Литургији окусимо Вечни Живот-Васкрслога Христа заједно са Богородицом, св. Јованом и свим светима кроз Тело Христово, кроз Цркву.
То нам на најлепши начин поручује данашњи-Васкршњи Ивањдан.
вероучитељ Владан Нешковић
