Светосавље је начин живота и постојања. Оно је видљиви израз истините Христове, јеванђелске и апостолске Цркве у духу једног народа. Темељи се на крштењском подвигу Светих просветитеља, учитеља и равноапостола Кирила и Методија међу Словенима. На том и таквом темељу и предању изниче Светосавље, када нам у једном тренутку историје Бог дарује Светог Саву, са којим и кроз кога се врши укључивање читавог једног етничког корпуса у Цркву, у дијалог, однос и причешћивање у заједници Тела Христовог са осталим крштеним народима на жив и непоновљив начин, али и интегрисање у културни контекст хришћанске Европе. Литургија рађа и обликује Светосавље као афирмацију и потврђивање непоновљивог и јединственог идентитета српског народа у јединству разнолике заједнице људи европских народа. Светосавље је постало наш литургијски и унутрашњи подвиг, својеврсна динамика духа унутар историје, а уједно и надисторијски процес који је изнад сваког полтичког, културног или националног мотива. Светосавље је саборно, есхатолошко и пошто свој идентитет црпи из Литургије и сећања Божјег, оно је ослобођено окованости датог историјског тренутка. Историју српског народа Светосавље обасјава вечношћу, “царство земаљско обасјава Царством Божјим.” Литургија као икона Царства Божијег јесте темељ и смисао Светосавља.
Од доласка Светог апостола Павла у Македонију и напослетку у Рим, Европа је престала да буде географски појам. Она постаје освештани, литургијски простор, заједница крштених народа које Бог познаје и прима у Царство Своје. Европа добија нову димензију и духовни квалитет свог постојања, у коме сва достигнућа грчко-римске цивилизације бивају христијанизована, добијају своју пуноћу и коначни смисао. То је основа и темељ Европе, њено хришћанско наслеђе, у којем је Светосавље једно од различитости и непоновљивости тог свеукупног јединства и саборности, једна латица у цвету европске хришћанске културе и баштине.
Крштење и Литургија, сваком човеку и народу дарују име, лице и идентитет. Светосавље је наше име и лице, све што јесмо. Свети Сава, архипастир српског народа, својим духоносним животом, личношћу и делом утканим у Литургију и Богочовека Христа, породио је у историји Светосавље као пут и живот Васкршње радости, културу љубави и залог Црства Божијег. Светосавље наше, због свих и за све.
протонамесик Александар Вучај
