’’Него иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све придодати.’’ ( Мт. 6,33)
У Недељу трећу по Духовима, Црква нам благовести Јеванђеље по Матеју, кроз Христову беседу на Гори. Кроз најдивније речи изговорене људским језиком, свет слуша Господње заповести и поуку, о смислу и истини живота и постојања. Све што је потребно једном људском бићу и души, на путу познања Истине, ослобађања од окова датости, материјалности и егоизма, садржано је у Беседи на Гори. У Господњој речи крије се одгонетка живота и разрешење свих питања људске егзистенције. У њој је откривена и свету показана Истина Царства Божијег, Истина Живота.
У ’’светој једноставности’’ и без велике философије, човек је добио путоказ и утабану стазу сопственог спасења. У изобилној милости, доброти и љубави Божијој, ’’Онога Који први заволе свет,’’ добили смо слику и прилику сопственог постојања, онога што јесмо и што треба да будемо. Сва плотска пролазност и ништавност материјалног смисла живота човека, потпуно је обесмишљена пред Лицем Непролазног и Нествореног Бога у Тројици. Сва блага овога света ништа су, прах и пепео, пред сјајем и светлости вечног блага Царства Небеског.
Васколики људски напор и тежња у остварењу земаљске правде, од Постања, скупо плаћени легионима душа и рекама крви, у замци ђавоље игре идеја и идела, идеологија и револуција, ратова и нових светских поредака, откривени су као бесмисао и ништавило људског егоизма пред Правдом Царства Божијег. То је правда Љубави, Која о свему и сваком живом бићу брине, Која све створено осмишљава у перспективи вечног и непролазног. У тој Правди су садржане све људске правде, надања и молитве, сви уздисаји напаћених душа и сва невино проливена крв. У Њој је је све свето и чисто, сјајно и блиставо, у љубави оправдано и бесмртно. Нема друге Правде, до Правде Божије, једине Истине која није слепа, већ свевидећа вечно жива Љубав Христова.
Протонамесник Александар Вучај
