Од Христовог Васкрсења, сви слободно можемо рећи да нема више смрти, јер Христос је својом „смрћу смрт уништио.“ Изменио је природу смрти и учинио је проласком (Пасхом) у Царство Божије. Христос је васкрсао, смрт је побеђена и Царство Божије је отворено свакоме ко верује и ту своју веру показује кроз делатни однос љубави према Богу, ближњем и себи. Ово је вера Цркве и њу су животом доказали многи светитељи. Ипак, наша свакодневица показује да ту веру немамо, чак иако тврдимо да је имамо, наш живот је не показује. Због тога је Црква установила Велики пост, као школу и припрему за радост Васкрсења. Ову школу сваке године и целога живота мора да похађа сваки хришћанин.
Велики пост који нам се приближава, није ништа друго до једно поклоничко путовање ка центру и суштини наше вере, ка Васкрсу. Пост је покушај проналаска православног животног пута кроз покајање, (преумљење, метаноја),које нам је потребно да нас припреми за Нови живот, за радост Васкрсења. Међутим, као и за сваки пут и за овај се треба припремити. због тога је Црква установила припремне недеље за Велики пост. Свака од њих нам поручује шта је неопходно имати за ово путовање.
СМИРЕЊЕ је порука „Недеље о митару (царинику) и фарисеју“. Само је Бог смирен јер је савршен, а човек постаје смирен мерећи сваки свој поступак Христом јер без Христа је немогућа права смиреност.
ПОКАЈАЊЕ као повратак из изгнанства, превазилажење отуђености од Бога и поновно проналажење родитељског дома је порука „Недеље о блудном (заблуделом) сину“.
ЉУБАВ је порука „Недеље о Страшном суду“ или „Месопусне недеље.“ Када Христос дође да нам суди, управо љубав коју смо показали према сваком човеку кога смо срели у животу ће бити мерило његовог суда нама. Уочи ове недеље сећамо се оних који су умрли и наша молитва Богу за њих је такође израз наше љубави.
ПРАШТАЊЕ је порука „Недеље праштања“ или „Сиропусне недеље“. „Ако опростите људима њихове преступе, тада ће Отац ваш небески и вама опростити грехе,“ више него јасне су речи Христове.
По завршетку ове седмице отпочиње пост када, по речима једног од савремених отаца Цркве – „ Предстоји нам да лутамо 40 дана по пустињи Великог поста. Али на крају сија светлост Васкрсења, светлост Царства Божијег“.
протонамесник Бранко Чолић
