У недељу другу по Васкрсу, посвећену успомени на Светог апостола Тому, у храму Силаска Светог Духа на апостоле, након прочитаног јеванђељске перикопе, беседио је протојереј Слободан Илић.
Тумачећи јеванђелски одломак, о. Слободан је подсетио да су апостоли, након Христовог страдања, били сабрани у једној просторији, затворени и обузети страхом и недоумицом. Иако су чули сведочанства о Васкрсењу — да је гроб празан и да се Господ јавио — страх и даље није био ишчезао из њихових срца.
Управо у том стању, Христос долази међу њих, пролазећи кроз затворена врата, показујући да Његово васкрсло тело не подлеже ограничењима овога света. Његов долазак доноси мир и утеху, али и потврду да је Васкрсење стварност, а не само нада.
Посебно место у јеванђелском догађају заузима апостол Тома, који није био са осталима приликом првог јављања Господа. Иако му други апостоли сведоче да су видели Васкрслог Христа, он тражи опипљиву потврду. О. Слободан је истакао да Христос не одбацује Тому због његове сумње, већ му снисходи, дајући му да се увери, чиме показује да је вера пут који често почиње питањима, али се завршава исповедањем: „Господ мој и Бог мој“.
У наставку беседе наглашено је да се овај догађај не односи само на апостоле, већ и на све нас. И ми често, попут њих, бивамо затворени у своје страхове и сумње, али Христос и данас долази међу нас — нарочито у Светој Литургији, где се сабира са вернима и дарује им се кроз Свето Причешће.
