У недељу 17. по Духовима, на дан када наша Света Црква прославља и празник Воздвижења Часног и Животворног Крста – Крстовдан, у храму је служена Света Литургија, сабравши верни народ на молитву и заједничко благодарење Богу.
После прочитаног јеванђељског зачала, пригодном беседом обратио се протонамесник Срећко Живановић, говорећи о тајни Часног Крста, који у хришћанском животу није само знак страдања, већ и знак победе, наде и радости.
Осврћући се на историју празника и на проналажење Часног Крста у Јерусалиму, протонамесник Срећко је подсетио да је његово уздизање пред народом било праћено молитвом и радошћу, јер је Крст неодвојив од Васкрсења Христовог.
- „То је управо тајна крста, та нада и та радост која доноси у овај свет Исус Христос.“
Говорећи о Христовом страдању, отац Срећко је указао да Господ, и у тренутку највећег страдања, не говори речи очајања, већ пружа опроштај, утеху и наду. Христос на Крсту открива да страдање није последња реч, јер иза Крста долази Васкрсење.
Посебно је нагласио да сваки човек у свом животу носи свој крст, али да хришћанин тај крст не носи без наде:
- „Када носимо свој крст до краја и када се не жалимо, прихватамо оно што нам Бог даје, знамо да нас на крају чека Христос Васкрсли.“
Протонамесник Срећко је подсетио и на символику дрвета Крста као Дрвета живота. Док је дрво познања добра и зла у рају постало повезано са падом човека, Крст Христов постаје место победе над грехом и смрћу и открива човеку пут ка Царству Небеском.
На крају беседе, говорећи о месту Крста у Светој Литургији и животу Цркве, пожелео је да Часни Крст буде вернима путоказ, али и извор утехе, наде и радости:
- „Нека би Крст био наш живот и наша радост, и наша утеха и наша нада.“
