Предивним сабрањима у оба обреновачка храма прославили смо празник рођења Господњег у Обреновцу. Страшна је година за нама…Велика нас је несрећа задесила и уз њу силне муке које је прате. Многи су изгубили сав свој иметак, кров над главом, посао, здравље, неки и своје најближе, а све је то дошло после деценија исцрпљујуће и чини се, све страшније оскудице и духовног и моралног осиромашења.Многи од нас су се срели са хладним срцима ближњих, недостатком саосећања, разумевања, утехе , помоћи, многе саплиће осећање немоћи пред неизвесном будућношћу.
Али, шта је то што нас је сабрало ових дана у светом храму?
Наша жива срца су нас довела у храм, дом Оца нашега, да прославимо догађај који је преобразио васељену, да прославимо Рођење Онога који је со земљи и светлост свету, Онога који је из љубави према нама постао човек, понео на Голготу крст, смрћу смрт победио и даровао живот вечни.
Сабрала нас је у Празнику Рођења Христовог свест о томе да је пут љубави којим смо позвани да ходимо, следећи Његов пример, пут жртве и одрицања, а та љубав по апостолу Павлу све сноси, све верује, свему се нада , све трпи…
Сабрало нас је и дубоко и молитвено осећање захвалности према оној која га је родила и даровала свету, на царицу и заступницу нашу, Пресвету Богомајку.
Имајући њих пред очима и у срцима зар смемо клонути духом?
Зато одбацимо тугу и бриге, певајмо и радујмо се и пренесимо ову радост даље, међу оне који ових дана нису међу нама у цркви!
Слава на висини Боги, и на земљи мир, међу људима добра воља!
