Празничним Бденијем у петак навече, сатканим од једне од најлепших служби исписаних нашим језиком, Ђердан од Мерџана, Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, посвећеној новомученицима јасеновачким и српским, обреновачка Црква је обележила дан сећања на страдања нашег народа у Другом Светском рату на просторима Босне, Херцеговине и Хрватске, у логорима, јамама и безбројним знаним и незнаним стратиштима. Посебно надахнуће ове службе, речи, смисао и духовна вредност, заиста је својеврстан и несвакидашњи догађај литургијског живота наше Цркве.
Наставак овог сећања и саборног незаборава била је суботња Литургија у чијем наставку је одслужен парастос свим жртвама, уједно као и молитва за заступништво новомученика пред Васкрслим Христом, за наш христолики и крстоносни народ. Литургијско сећања али и памћење нас самих, на мученике срске који чине звездано небо Небеског Јерусалима, јесте обавеза, опомена, позив и призив свакоме, да Крст који су понели ови мученици, јесу наша врата и пут у Царство Небеско, у Светлост и Радост Христову, и оних који ће доћи после нас. Ово сећање јесте начин живота и темељ нашег хришћанског етоса, а никако пригодни догађај кога обележавамо једном годишње. Најпре, јер живимо у времену у коме историју многи тумаче сврхом, а не истином, где жртва постаје џелат, а џелат светац. Сећање Цркве је непролазно јер је Божије, а Бог је Истина, Вечни Сведок и Судија свима и свакоме и суд ће бити само Његов. Наше је да отворених очију и незлобивог срца, чувамо, памтимо и живимо наше новомученике, мудро и кротко раликујући знаке и речи времена у коме живимо. Да свтлошћу њихових ‘‘белих хаљина’‘ освтљавамо Христов пут себи и онима који долазе после нас.
Протонамесник Александар Вучај
