У освит Божићног поста, Црква у Обреновцу је угостила игумана фрушкогорског манастира Велике Ремете, Стефана. У врло надахнутој и живој беседи, у одговору на питање – Где је вера ваша? – гост се осврну на сам појам вере, као искључиво људског, Богом датог дара, кроз сведочанства старозаветне и јеванђелске историје. У догађају Богојављања, као јемца и залога наше вере, по први пут се открио Бог, у своје три Личности, Који и јесте смисао и испуњење хришћанске вере. То истинито и вечно испуњење вере у Бога, од постања света, кроз Закон и Пророке у Старом завету, јесте Личност Богочовека Христа, која у новозаветном периоду добија потпуно нову и осветљену димензију, а коју игуман Стефан назива – апостолском вером. Она у својој духовској и живој благодати у Цркви, одговара Символу вере, отачкој мудрости и искуству живе Цркве Духа Светог.
Личност апостола Петра, и за игумана је символ искушења вере, али и тријумф непколебиве и чврсте вере, која живи и има смисао само у, и кроз Цркву и Литургију. Предуслов ове силе и непобедивости за човека је добра воља, која кроз љубав и милосрђе добија свој делатни израз. Наглашен је појам вечности као органска димензија вере, а коју је отац Стефан на диван начин илустровао кроз примере наше народне поезије. Управо кроз дух народног стваралаштва, откривене су нам неизрециве висине народне вере, чији етос обликује идентитет наше Цркве и народа.
У примерима из новије, херојске историје и страдања српског народа, гост је дубоко проникао у силину снажне вере, у борби и полагању живота за своје ближње и отаџбину, која је била равна вери Мојсија у борби и путу у, од Бога обећану земљу. Такође, уз веру, нада и љубав су органско јединство хришћанског живота и не могу постојати одвојено. На концу, игуман Стефан је веру Цркве изразио као снагу духа којом се човек уздиже до ‘‘самога Лица Божијег душом својом као птица, којој су крила пост и молитва.’‘
Протонамесник Александар Вучај
