Друге недеље Часног поста, Недеље пачисте посвећене Светом Григорију Палами, Црква нас учи да човек заиста може да општи са Богом и прими обожење, што је својим подвигом и теолошком ерудицијом у 13. веку одбранио велики светогорски подвижник и архиепископ солунски у расправи са западним схоластичарима, поучио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на литургијском сабрању у манастиру Грабовац, које је предводио уз саслуживање епархијских свештенослужитеља
Свети Григорије Палама није био велики теолог само по уму, није само изучавао богомудраце, већ је био и сведок онога што је говорио, носећи подвиг исихазма, илити тиховања карактеристичног за традицију светогорских црноризаца. Повукао се из манастира, живео у усамљености, али истовремено у заједници, походећи обитељ на Светим Литургијама и учествујући у Светим тајнама, провео је Владика Исихије сабране кроз житије великог оца православља, којем је, поред дужности солунског архијереја, припало и препирање са носиоцима неправославних учења. Дубина молитвеног подвига и, насупрот томе, архипастирска дужност вођења Цркве кроз метеж овог света, Светог Григорија Паламу чини сличним нашем Светом Сави и Владици Николају, указао је проповедник на извесну подударност светоотачких улога великог Ромеја и крманоша Српске Цркве у различитим епохама.
- Свети Григорије је био исихаста, а “исихија” значи стање без покрета. То је стање у које се долази кроз велики подвиг, одрицањем и прочишћењем, кроз исповест и покајање, кроз непрестано понављање молитве Господу Христу за помиловањем. Кроз богослужења и Свету Литургију, човек умири свој ум и срце и танана божанска благодат може да се осети. Ту је општење са Богом и ту се пројављује светлост божанска, која прожима човека на реалан и непосредан начин. Ту светлост је апостолима Господ открио у тренутку Преображења на Гори Тавор, када је показао блистање Свог божанства онолико колико је могуће људима да доживе- објаснио је Владика Исихије суштину древне молитвене праксе светогорских монаха.
Учењу Варлаама Калабријског (предводника опонената исихазма) да је “божанска природа недоступна човеку”, Свети Григорије је супротставио, ослоњен на дотадашњу православну теологију, учење да постоји божанска природа која је потпуно одвојена од људске природе, али и да постоје божанске енергије, које су нестворене и човеку доступне, не чулима, већ умом и срцем. Зато, истакао је Владика Исихије, Црква нас и његовим примером подсећа да је обожење наш прави циљ и да је остварљиво.
- Сви знамо да кроз Христово васкрсење имамо васкрсење и живот вечни, али немамо аутоматски обожење. Обожење мора да се својом вољом достиже. Благодат сви добијамо, сви смо обасјани светлошћу божанском, али морамо да желимо од свег срца и дамо све од себе да можемо да примимо ту светлост. Ко одлази у живот вечни без тога, то је велика несрећа- закључио је Владика Исихије, благосиљајући своје епархиоте да дају све од себе да својом боголиком природом прихвате дарове Божје и прослављају Свету Тројицу.
Више верника је примило Свету тајну причешћа у древној посавској светињи, а благодарје Епископу Исихију, свештенослужитељима и верном народу упутио је настојатељ Грабовца јеромонах Андреј.
Ј. Ј.
