Годишњица мајских поплава данас је у Обреновцу, где су поплаве однеле животе обреновчана, обележена служењем Свете Литургије, парастосом пострадалим и молебаном за блага и мирна времена..
Богослужењима у храму Силаска Светог Духа на апостоле, присуствовали су градоначелник Београд Синиша Мали, директор владине Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја Марко Благојевић, заменик градоначелника Андреја Младеновић, председник општине Обреновац Мирослав Чучковић, директор Рударског басена „Колубара” Милорад Грчић и верни народ Обреновца.
По завршетку богослужења, окупљеном народу се обратио протонамесник Слободан Илић, рекавши:
Христос Васкрсе, драга браћо и сестре,
Ево нас у дану у коме протиче година од највеће несреће која је задесила наш град од његовог постанка, полава библијских размера која је у једном дану узела животе наших ближњих,пријатеља, комшија, житеља Обреновца. То је највеће страдање Обреновца, ненадокнадива жртва и губитак. Најпре се данас сећамо ових људи и молимо Господа за покој њихових душа. Ови животи су мерило страдања и патње Обреновца, али и опомена и аманет за будућност, за опрезност и будност у сваком дану живота Обреновца.
Протекла је година у којој се сећамо стравичног разарања града, потпуно уништених домова, улица, објеката, свега онога што је Обреновац градио и стварао деценијама. Ужасних слика потпуно урушеног и у блато баченог града, стихије која је за собом оставила пустош.
Година за нама је година патње али и грчевите борбе да сперемо и оперемо лице Обреновца, да вратимо сјај граду који је наш јер другога немамо, да надљудским напором свих и свакога подигнемо и обновимо Обреновац. Уз Божију помоћ, наду, оптимизам и добру вољу милосрдних и хуманих људи, свих онох који су несрећу Обреновца доживели као сопствену, данас, годину дана касније настављамо живот тамо где је стао.
Мајске поплаве 2014.године су биле велико искушење за целокупан народ и Србију, али и прилика да покажемо своју хришћанску душу, сву своју људскост и доброту. Била је то и јесте прилика да се опоменемо силе и моћи природе и њених стихија, своје немоћи пред таквом силином али и своје снаге и моћи када смо солидарни, када страдамо и жртвујемо се за другога, када испуњавамо Христове и јеванђелске заповести. У таквим искушењима спознајемо силу Духа Светог која се пројављује кроз људе и осећамо љубав Божију која брине и стара се о сваком човеку.
Нека мај 2015 буде месец сећања на невино пострадале, али и сећање на храброст и милосрђе свих који су победили стихију и љубав која побеђује сваку недаћу и невољу .
