На дан Светих мученика Тимотеја и Мавра 16.маја текуће године, свештеници обреновачке цркве Сабора Српских Светитеља по завршеној јутарњој служби, одслужили су годишњи парастос жртвама катастрофалне поплаве која је пре пет година погодила Обреновац. Сви присутни су се молитвено сетили својих седамнаест блиских суграђана који су тих кобних дана 2014.године, трагично изгубили животе у борби човека и природе, која сеже у почетак људског постојања и наставља се кроз целу историју све до данас.
Узрок оваквог односа човека и природе налазимо у самом акту који је учинио први човек – Адам, који је уместо да свет и целу творевину принесе Богу као захвалност за живот који му је удахнуо и изобиље у којем му је дао да живи, он принео себи, желећи себе да уздигне на ниво Бога, прекршивши једину заповест коју му је Бог дао, да не једе плод са дрвета познања добра и зла. Управо тада, целокупна природа се окреће против њега и постаје му сурови непријатељ, иако је пре тога био њен управитељ, иако је давао имена зверима и биљкама, иако су му се пре тога оне клањале као круни Божијег стварања, сада је то све окренуто против њега. Тада кажу Свети Оци, почиње историја какву је данас познајемо, пуна патњи и борбе између човека и човека, али између човека и природе. Од тада човек безуспешно покушава да укроти природу и стави је у своју службу, да је експлоатише до крајњих граница. Тада човек наставља да поново игра улогу Бога помера планине, руши брда, преграђује реке, да би их подредио сопственим интересима, при том не мислећи шта ће бити сутра, да нешто треба да после њега остане за будуће нараштаје. Тако долазимо до ХХ века, врхунца оваквог односа човека према природи, али и према Богу, јер Бог се пројављује у природи. Два светска рата, нуклеарна истраживања, атомске бомбе, космичка истраживања, биолошки експерименти, све су то одлике човековог непоштовања природе и њеног исцрпљивања и довођења у непоправљиво стање. Последице тога као одговор природе на то ми нажалост осећамо данас кроз разне климатске промене, тектонска померања, земљотресе, поплаве, које природа приказује као што болесник приказује симптоме болести. Зато је потребно да се као људи осврнемо и нађемо своје место, које никако није место свемогућег Бога, већ место Божијег доброг и брижног управитеља на земљи.
Никола Василић, студент
