Пост нам је потребан ради задобијања спасења и вечног живота
Када је настао пост, због чега је важно да га држимо и шта све њиме
постижемо, нека су од питања на која је одговоре пружило предавање
протонамесника Дарка Ђурђевића, архијерејског намесника првог
ваљевског, одржано у парохијском дому Храма Силаска Светог Духа на
апостоле у Обреновцу. Отац Дарко Ђурђевић некада је предавао
веронауку у овом граду, због чега је увек радо виђен међу Посавцима,
који су указали изузетну пажњу предавању и црквену салу испунили до
последњег места.
Тема поста веома је значајна за све нас, посебно у данима Васкршњег поста,
најстаријег поста, својеврсне матице из које проистичу остали постови.
Целокупан смисао живљења у Цркви је задобијање спасења и вечног живота.
У новије време све мање се сусрећемо са тзв. „традиционалним типом
верника“ – људи који све ствари у Цркви доживљавају према ономе што су
прихватили од предака, а све више је оних, нарочито младих, који у Цркви
траже смисао одређених ствари међу којима је и пост. Човек је створен по
икони и подобију Божјем. Сличност са Творцем, према расуђивању светих
отаца, огледа се у нашој слободи, разуму, љубави… Међутим, поред
иконичности, поседујемо и могућност напредовања у заједници са Богом и
управо у томе да ли ћемо задобити спасење као слободна бића одиграва се
драма нашег живота на земљи, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић. За
то нам је, између осталог, потребан пост, илити нека врста жртве и
одрицања.
Врло је важно да знамо да је сваки човек биће подвига и сви смо
позвани да се крећемо, да идемо напред. Заблуда је „да нас је Бог
створио овакве или онакве“. У човеку не би требало да видимо какав
он јесте, већ какав треба да буде… Пост је ту да нам помогне да идемо
напред. Он је јако важно средство у остваривању циља – заједнице са
Богом и живота вечног. До пола циља стижемо сами, а од пола нас
сустиже благодат Божја – објашњава протонамесник Дарко Ђурђевић.
Пост има корене у претхришћанским цивилизацијама. Пре почетка
проповеди, Господ Христос постио је четрдесет дана у пустињи. Данас,
пак, можемо чути да пост није толико битан, да га треба скратити и сл.
Тај начин размишљања је легитиман, али није добар, указује предавач.
Човек узимањем хране живи, а у време поста, поред земаљске,
хранимо се небеском храном – Светим причешћем. Када говоримо о
култури храњења, важно је напоменути да је узимање хране код старих
народа било ритуални чин, будући да она није била доступна на
сваком кораку као данас. Са трпезе се устајало из посебних разлога.
Уредно спаковано платно на гробу Господњем симболички указује на
то да ће се Он вратити, објашњава отац Дарко Ђурђевић.
- Постећи, изражавамо своју слободну вољу и одрицање од зависности у
овом свету. Не само од мрсне хране, већ свега што нам се намеће као
оно „без чега не можемо“, а тога је у данашње време много. Пост је
време у коме правимо дистанцу, раскидамо мреже зависности –
сматра протонамесник Ђурђевић.
„Хришћански живот је парница са грехом“, расуђивао је златоусти
Владика Николај Лелићки. Надовезујући се на ове речи, отац Дарко
Ђурђевић скренуо је пажњу да не смемо дозволити да грех овлада
нама. Ако погрешимо, да се покајемо и грех не понављамо. Пост нам
служи као средство овладавања собом кроз одрицање и жртву. Извор
живота тражимо у Христу Господу, а не у овоземаљској храни. Такође,
важно је знати и да дела милосрђа дају печат посту и да управо у овим
данима нарочито треба да мотримо на своје поступке, да имамо
пажњу и љубав за своје ближње, закључио је о. Дарко Ђурђевић,
благодарећи бројним посетиоцима и обреновачком свештенству, које
је било одличан домаћин овом сабрању.
Ј. Ј.
