Бог ствара свет и људе да живе вечно сједињени са Његовим Сином. Ова заједница могућа је једино у заједници Бог и човека, која треба да буде слободна како од стране Бога тако и од стране човека. Она није наметнута, већ је Бог желео да је човек слободно прихвати. Злоупотребивши даровану слободу од Бога, првостворени човек заједницу са Богом одбацује и постаје смртан. С тога Христос својим Оваплоћењем остварује предвечни план Божији, а то је да створена природа се сједини са Богом Оцем силаском Сина Божијег у свет, да тако и човек постане Син Божији по благодати.
Христовим Оваплоћењем и Крштењем Царство Божије долази на земљу, али у заједници са Светим Духом. Мисија Христова незамислива је од Духа Светога, јер све што чини Христос чини Светим Духом. Пројављивање Господа кроз крштење Светим Духом, пројава је Свете и Божанствене Литургије, јер Свети Дух не конституише Цркву као заједницу многих, већ чини Христа, , тј. тело Христово, заједницом личности. Једино је Светим Духом могуће присајединити се Христу. Пројава Христова на Јордану, заправо је пројава Литургије, која је икона Царства Божијег. То подразумева да ми својим крштењем и добијањем благодати Светога Духа кроз крштење и миропомазање, поистовећујемо се са Христом. Овиме само потврђујемо исправну еклисиолошку свест раних хришћана који су крштење и евхаристију славили заједно.
Стога нас Црква крштењем припрема за живот вечни, јер како се каже у Светом Писму (Јн 3,15), да онај ко се не крсти водом и Духом не може задобити Живот вечни. Свети Дух нас тако кроз крштење уводи у заједницу са Христом чиме постајемо личности. Личност подразумева да смо непоновљива и незаменљива бића, која не могу бити средство за остварење било којих других виших циљева. Ниједан члан Цркве није само део једне целине, већ цела Црква у малом (човек је и слика света у малом), само у заједници са осталим члановима Цркве.
На крају важно је додати и то да празник Епифанија (Теофанија) био је колективни празник хришћана на Истоку у 4. веку. Тим празником прослављало се рођење, крштење, поклоњење мудраца, свадба у Кани Галилејској, као и храњење пет хиљада људи са пет хлебова. Ако само мало боље погледамо, видећемо заправо да су то евхаристијски догађаји. Претварање воде и вино, као и храњење народа, слично је нама данас, који се од малог хлеба хранимо Вечним Животом на Евхаристији. На крају можемо рећи да празник Богојављење има еклисиолошку и есхатолошку основу.
Евхаристијски, празник Богојављење прослављен је и у цркви Сабора Срба Светитеља у Обреновцу. Евхаристијским сабрањем началствовао је јереј Г. Петко Влаховић, уз саслужење протојереја-ставрофора Г. Томислава Лазаревића и верног народа. По завршетку Литургије, обављен је чин великог освећења воде, обративши се на крају присутном народу старешина храма Г. Гордон Василић указавши на значај и суштину празника.
Вероучитељ Стефан Брековић
Фото: студент Никола Василић
