Народе Божји, вољена наша децо,
Господ Бог стварајући човека, створио га је по својој икони, лику, по свом образу. Ниједно створење у творевини није добило такав дар од Бога, такво достојанство. Циљ, назначење и смисао овог дара човеку је да постане – домаћин и свештеник творевине, света. Целокупно човеково биће – тело, душа, дух, ум, разум, интелект, његова чула, воља и слобода су дарови од Бога, даровани да би он као боголико и христолико биће постао подобије Божје, Бог по благодати, Христос по благодати. Бог је Љубав и Бог је Живот и све што нам је даровано, даровано нам је из љубави и за живот, али не било какав живот, већ вечни и истинити живот, за Царство Божје које је већ дошло и које ће доћи.
Ово наше свето сабрање данас, у Литургији, је наш одговор и израз наше слободе, позиву, призиву и даровима Божјим. Наша заједница данас и овај догађај у Светом Духу је пуноћа и извор нашег свакодневног живота. Ми се образујемо, васпитавамо, школујемо и учимо јер тиме узрастамо, обликујемо и стваралачки усавршавамо образ Божји у себи, јер кроз овај подвиг и трудољубље, пројављујемо Духа Светог у свету, Царство Божје и себе као боголика и христолика бића. И зато је неизмерно важно да сваког тренутка знамо зашто учимо и зашто се образујемо. Наука и образовање нису и не смеју да буду саме себи сврха или сврха нама самима, напротив. Образовање је облик богослужења и човекослужења кроз које се живо изражавају две заповести Господа Исуса Христа: Да љубимо Бога и да љубимо ближњег свога.
Слушајући и читајући Стари завет, видимо да су стари јеврејски Храм, као архетип, праслика Цркве и касије синагога били места у којима се богослужило али и учило и образовало. Тако је настављено и у Новом завету, у Цркви Христовој, у Литургији, кроз коју испуњавамо своју службу Богу али се и образујемо и духовно усавршавамо. Живи примери се налазе у историји Цркве, у личностима светих и равноапостолних Кирила и Методија, просветитеља словенских и Светог Саве, светитеља и просветитеља, у чијој личности, делатности и труду, Црква и школа су органска и нераздвојна целина.
Данас, ма колико понекад школа и Црква изгледале раздвојене и туђе једна другој, и ма колико модерна, секуларна цивилизација покушавала да науку, школу и Цркву одвоји и посматра их одвојено, оне граде нераскидиво јединство јер су израз, смисао и циљ човековог бића које је икона Божја. Човеково биће се не може цепати, нити се икона Божја у човеку може уништити. Сваки такав насилан и неприродан покушај раздвајања и цепања Цркве и школе је трагичан по човека као таквог и по заједницу и друштво у целини, чему смо и сами били сведоци у протеклим деценијама, неверништва и атеизма а данас секуларизма.
Кроз школу и Цркву духовно узрастате, ви децо која учите али и ми који вас учимо. Сваки човек на овоме свету је позван од Бога да учи и васпитава се, али и да учи и васпитава друге. И зато у овом дивном и благословеном подвигу и труду, нема разлике између ученика и учитеља.
Стога, нека нам је свима срећна и од Бога благословена нова школска година. Од срца вам желим мир и радост у Духу Светом. Амин.
Aлександар Вучај, јереј
