Много тога је већ досад речено о посту и његовој важности за духовни живот.
Пре свих, Господ наш Исус Христос, затим свети оци и многобројни црквени учитељи, наглашавали су значај поста.У кратком осврту на ову тему, покушаћу да изразим свој лични доживљај поста.Пре свега, пост је лични избор човека, прилика да будемо ближе Богу, али и да будемо ближе човеку.Прилика да вежбамо да читав свој живот проведемо у труду приближавања Богу и човеку.Наиме, пост јесте лични избор, али никако не би смео да прерасте у индивидуално подвизавање.Ако нема литургијски контекст, пост постаје, најблаже речено дијета, а у најгорем случају води у прелест.
Шта је то литургијски контекст поста?То значи да пост није циљ, већ средство. То значи да је његов циљ Свето Причешће у литургијском Сабрању.
То значи да се не молим само за себе, да се не уздржавам од мрсне хране само због себе, већ да бих био на корист другога.Тај “други” јесте смисао хришћанског живота, а пост нас подсећа и припрема да то схватимо, и тако да деламо.
На прагу смо Божићног поста. Прилика је да се запитамо: Хоћемо ли се само бавити питањем како постити, или ћемо се запитати зашто и за кога постити? Један мудар човек рече да је циљ поста да схватимо да не можемо без Бога. Додао бих још и то, да схватимо, да не можемо ни без човека.Дакле, и Бог и човек, у Богочовеку Господу Исусу Христу, чије рођење већ почињемо полако да наслућујемо…
Нека да Бог да нас овај пост одведе, макар пред пећину у којој се родио Богомладенац, и нека би дао Бог да осетимо само делић радости коју су имали пастири кад су угледали Христа.
А онда ћемо лако запевати анђеоску песму: Слава на висини Богу и на земљи мир, а међу људима добра воља.Oнда ћемо знати да смо ваистину постили.
вероучитељ Владан Нешковић
