Свети Димитрије
Од грчког “Деметриос” у значењу “земљин род”.
Млади Димитрије, јесте био син знаменитог војводе, благочестивог рода и породице.
Постао је и сам војник, а врло брзо и војвода. Храбар, одважан, “војничког рода”.
Али и војнички веран-Господу Исусу Христу.
Убијен мученички од римског цара Максимијана који је гонио хришћане.
Димитрије је знао да изнад цара постоји Цар.
Цар Славе.
Зато је живот положио за Цара Славе.
На каријеру није ни помишљао када је дошао тренутак да се определи, или за Христа, или за каријеру, а против Христа и хришћана.
А био је на високом положају.
На власти.
Један је од ретких који је схватио оне Христове речи:“Ко хоће да буде први, нека служи свима.”
Да, власт као служење људима.
Како то данас немогуће звучи?
Ипак, с свремена на време, појаве се такви људи у историји човечанства, па и данас, у пуној снази и на неком високом положају, који су спремни све то жртвовати зарад непролазних вредности.
Зарад Христа.
Митровдан је код нас Срба у “турско време” означавао хајдучки растанак.
Ове године, некако нам се споља намећу некаква ограничења, дистанцирања, растанци…
С обзиром на све то, можда би овај Митровдан могао бити овога пута почетак “хајдучких састанака” по Црквама, Славама, домовима…
Увек је било потказивача, али, било је и јатака…
Има их и данас.
И једних, и других.
Први се брину за оно што је пролазно, а други за оно што је непролазно…
Свете мошти, св. Димитрија, у Солуну, и данас сведоче, не само о непролазној Слави,
већ, пре свега, о вечности живота.
И тако, од “земљиног рода” Димитрије постаде “Свети Небески Род”.
Срећна Слава!
Владан Нешковић, чтец-вероучитељ
