Ко год да је стајао иза мартовских догађаја, сада већ давне ’41. године, народни избор био је неумољив. Трагедија је само наша, што смо се тада, убрзо, поделили на два ослободилачка покрета.
Једно је сигурно, а то је слободарски дух српског народа који смо још увек имали.
Каквим духом се данас руководимо?
Волео бих кад бисмо колективно, као народ, бар осећали носталгију за тим духом.
Лично не видим чак ни ту носталгију.
Вероватно је проблем што не видимо да смо окупирани и да смо увелико колонија.
Проблем је изгледа у томе.
Немањићки, светосавски, косовски дух, изгледа да је заспао у нама.
На тренутак је био пробуђен деведесетих година, али је убрзо, медикаментима успаван.
Кад помињем борбу за слободу, не мислим само на оружану борбу. За ту борбу не знам колико смо спремни у овом тренутку.
Пре свега мислим на духовну борбу, али и културну, економску и политичку.
Борбу за породицу и српски национални идентитет.
Колико је угрожен национални идентитет најбоље показује угроженост ћирилице.
А ви сами процените колико је ћирилица угрожена…
Колико год имао свест о умешаности страних сила у те давне мартовске догађаје,
душа ми затрепери кад год чујем речи:
“ Боље рат него пакт, боље гроб него роб!”
вероучитељ Владан Нешковић
