Данашње Јеванђеље је посебно по томе што говори о два догађаја:
Говори о исцељењу жене која је дуго боловала од течења крви;
и о старешини синагоге по имену Јаир, коме је ћерка умрла.
За жену која је боловала од такве врсте болести, сматрало се да је нечиста и проклета.
Она није смела прићи и дотаћи се некога.
Међутим, она препознаје да је Христос једини њен Спас.
Од тог тренутка не постоји више друштвених норми, социјалних правила, обичаја итд.
Она крши правила и обичаје, јер верује да је у Христу исцељење.
Често и ми у животу, када нас задеси нека невоља, па и краткотрајни очај, осмелимо се да урадимо нешто што није уобичајено, зарад сопственог избављења или због заштите ближњег свога.
Тада се укидају све границе.
То је учинила и крвоточива жена, али за разлику од већине људи, које савлада очај, она је очај преобразила у веру.
И од Христа добија излечење, на тај начин, само што му је дотакла одећу.
Христос пита: „Ко ме се то дотаче“, не зато што не зна ко је, него управо да покаже да је Бог изнад сваког правила и закона.
Да покаже колика је снага вере.
И да је Син Божији и Син Човечији Истински Лекар душа и тела, кога је послао Отац-Сам Живи, Један и Једини Бог.
Заједничко за ову жену и Јаира јесте, очај, затим велика вера, а најпре храброст да се изађе из шаблона правила и друштвених норми и да се обрате Личности.
Личности са великим „Л“.
Богочовеку Христу-Сину Божијем.
Наиме, Јаир је био старешина синагоге, и неуобичајено је било да се он понижава и моли некаквог дрводељу.
И то-за шта га моли?
Да му сиромашни дрводеља оживи умрлу ћерку!?
Христос му говори да настави да верује и да се не боји.
Вера и храброст.
Колико нам данас недостаје и вере и храбрости, требало би сви да се запитамо.
Христос, у присуству три своја ученика, оца и мајке умрле девојчице, говори да дете није умрло, него спава.
Овде Христос недвосмислено смрт пореди са сном.
Наравно, када је сан у Богу.
Зато и говоримо за оне који су умрли, да су заправо, уснули у Господу.
Довољно је било да Господ позове дете да устане и да девојчица оживи.
Прилазимо, приступајмо и причешћујмо се!
Верујмо и не бојмо се!
Прилазимо и приступајмо Христу, Који је и данас са нама присутан у Светом Причешћу.
Причешћујмо се Христом да бисмо били исцељени и оживљени!
Да бисмо носили у себи залог Васкрсења и Вечног Живота,
који почиње сада и овде и наставља се у век, и у векове векова. Амин.
Владан Нешковић, јереј
