Када је Веронаука враћена у школски систем Србије пре више од 15 година, може се рећи да је тада, заиста рођена, једна “Мала Госпојина”.
Наиме, Веронаука је предмет чији би плодови тек требало да се виде…
Веронаука је сада у неком младалачком периоду, управо у оном периоду у којем је била мала Марија, духовно се припремајући, и слутећи радосну вест Божију…
И Веронаука осећа и слути, припрема децу за сусрет са Христом…
Око пола милиона деце тренутно у Србији похађа Веронауку. Деца воле Веронауку, и то је чињеница. Међутим, српски народ је традиционално побожан, а у исто време и традиционално нецрквен народ.Требаће нам свима доста труда и стрпљења, али и времена што се тиче црквености будућих генерација. Св. владика Николај Велимировић својевремено рече, да је нестрпљење, управо, највећи српски грех…
Веронаука још увек сеје семена, а плодови тек треба да се заметну…
Дакле-стрпљење…
И ове године, славећи Малу Госпојину, не може, а да се не примети, да је Веронаука, заиста духовна мајка великом броју деце. Мајка…како то меко и нежно звучи! Пресвета Мајка Божија! Како то моћно и мило одзвања!
Као што имамо Небеског Оца, тако имамо и Небеску Мајку, јер, сви ми крштени, и сједињени са Сином Божијим, заиста имамо и Небеске Родитеље.
“Поштуј оца свога и мајку своју да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи”, рече Бог старозаветном Израиљу преко пророка свога Мојсија, указујући част родитељству. “Нисам дошао да укинем Закон и Пророке, већ да их испуним”, рече Господ Исус Христос и даде нам Две Нове заповести о љубави према Богу и ближњима, указујући да све старозаветне заповести, зависе од ове Две-новозаветне.
Дакле, љубав према Богу и човеку, и љубав према Небеским и земаљским родитељима, јесте, заправо, срж Православља, коју нам откри Богочовек Христос.
Ево, опет и опет, прослављамо рођење Мајке над мајкама-празник Малу Госпојину. Благодарећи Оцу, Његовом Сину и Светоме Духу, времешни Јоаким и Ана из Назарета добише на дар малу Марију-“Сузу Божију”, што у преводу значи њено име.
Марија из Назарета постала је Мајка Сина Божијег, а самим тим и Мајка свима онима који постадоше Христова “браћа” у Духу Светоме, прихвативши Бога за Оца.
Знамо сви колико мајке брину за своју децу. Покушајмо да замислимо бригу Мајке Божије за све нас. Моћна и милостива брига!
Нека да Бог да се кроз Веронауку, роди Христос, и нађе у колевци душе сваког детета.
Нека да Бог да се и учитељи и родитељи спасу кроз Христа из дечије душе.
Нека да Бог да сви схватимо да имамо Небеску Мајку која нас брижљиво прати из наручја Сина Божијег…
Свима нама, онда, једино остаје да будемо добра, и послушна деца..
Владан Нешковић, вероучитељ
