Данас се родио човек који је крстио Исуса Христа, који је припремао људе за сусрет са Христом.
У Православљу се за празник неког светитеља узима дан његовог упокојења, као дан преласка у вечни живот.
Црква слави само три рођендана: рођење Христово, Богородице и Јована Крститеља.
Сâм Христос је за Јована рекао да је то највећи човек, после Богородице, који је ходао овим светом.
Што се тиче св. Јована, постоји још једна, да тако кажем, занимљивост.
Наиме, Црква слави и дан његовог зачећа у октобру. Има Срба који славе овај празник као Крсну Славу.
Дакле, ево јасног става Цркве Христове о томе да је човек жив од тренутка зачећа, и да је абортус, заправо, убиство тог човека, па макар извршен и исти дан кад је дете зачето.
Црква Христова слави живот, и то вечни живот.
Али, на примеру празновања ових празника, Црква каже да тај вечни живот човека почиње зачећем.
Рођење је, да тако кажемо, следећа фаза, фаза одвајања од тела мајке.
Зато славимо и рођендане.
Међутим, за православног хришћанина, већи повод за славље би требало да буде дан Крштења, као духовног рођења, рођења за вечни живот.
У контексту све бржег одумирања српског народа, одлични су и рођендани.
Нека да Бог да их буде што више!
Срећан празник!
вероучитељ Владан Нешковић
