Време је да се, као Народ сусретнемо са Богом, ако желимо истински и вечно да будемо срећни.
Сретеније-Сретење-Срећа.
Сусрет са Оцем Љубави-Вечна Срећа.
Сретење је код нас Срба и црквени и државни празник.
Права формула за Срећу Народа
-Сусрет у Богу, Цркве и Државе.
Старац Симеон је пре више од две хиљаде година у Јерусалимском храму рекао да може на миру да се упокоји, јер је видео и срео Христа Спаситеља, по обећању Божијем.
Наиме, Богородица Марија и праведни Јосиф, довели су Дете, старости четрдесет дана, у Храм, по јеврејском обичају и закону.
Свети Старац Симеон и св. пророчица Ана су их, вођени Светим Духом, ишчекивали и дочекали.
Зар није смисао живота сваког човека, а пре свих хришћана, да може смирено рећи: Сад могу на миру да умрем. Спокојан сам пред одлазак из овог живота који сам испунио Смислом, упознао сам Христа, Љубав, и с љубављу очекујем поновни сусрет са Њим у Вечности.
Симеон и Ана су веровали и чекали Христа. Стрпљиво. Где? У Храму.
Чекамо ли ми Христа у Црквама нашим?
Идемо ли на Литургије?
Сусрећемо ли се са Христом у Светом Причешћу?
Сусрећемо ли Христа међу људима, пријатељима и непријатељима.
У породицама, на послу, на улицама…
Ова година би требало да буде прилика за нова, преображена Сретења.
На Крштењима, Венчањима, свадбама, рођенданима, прославама…
Надам се да је период изолације иза нас.
Оно што је још важније, јесте обнова свести о томе да наша будућа Сретења треба да буду испуњена Смислом, суштином, а не формом и љуштуром.
Због тога нам је Бог и допустио изолацију.
Углавном људи више цене слободу после одређеног периода ропства.
Слобода испуњена сусретом са Смислом.
То је истинско Сретење.
И наше архијереје очекује Саборско, изборно Сретење.
Избор новог Патријарха.
Реч “патријарх” значи “отац народа”.
Велика част и велика одговорност.
Овога пута он ће бити изабран у живописном храму, посвећеном српском духовном оцу-Светом Сави.
Свети Саво, моли Бога за наше архијереје, а твоје наследнике, и за твој народ српски…
Када једном будемо морали да се растанемо од “овог света”, вероватно ћемо размишљати и о томе, с ким смо све могли да се састанемо и дружимо, а нисмо.
Биће ту вероватно неких битних ствари које смо “испустили”.
И то је људски.
Потрудимо се само, док још имамо времена, да их буде што мање…
Овај “растанак” је заправо почетак једног “Вечног састанка”-Вечног Сретења.
Сретења са Љубављу.
Владан Нешковић, чтец-вероучитељ
