Док ишчекујемо Савиндан, Славу, приредбе,
размишљам о томе како смо Св. Саву, опростите ми на изразу, “конзервирали”.
Свети Сава и Немањићи су остали нешто вредно и лепо у прошлости и чувамо их у златном ковчегу, да бисмо једном годишње отворили тај ковчег и сентиментално уживали у том благу.
Уместо да благо умножавамо, по речима Христовим.
Свети Сава је мост.
Мост између оца и светитеља, мост између браће, мост између светитељства и просветитељства, мост између Цркве и државе, мост између прошлости и будућности, мост између истока и запада, мост између родољубља и Православља, мост између Неба и земље, мост између Бога и човека.
Св. Сава и данас треба да нам буде мост у свему.
Потребно је да му се обратимо и да живимо с њим, а не да га посматрамо у албуму, и да му се дивимо.
Ми данас Саву углавном посматрамо у контексту традиције.
“ Традиција није обожавање пепела, већ одржавање ватре”, рече један мудар човек.
Потребно је да и ми премостимо
-вечност и време.
вероучитељ Владан Нешковић
