Верска настава као предмет уведена је у основне и средње школе 2001. године. Прошло је, дакле, девет година од увођења веронауке. Као и сваки предмет суочава се са разним проблемима посебно зато што је веронаука релативно скоро ушла у образовни систем Републике Србије. Потребно је још пуно рада и побољшања везано за уџбенике, приручнике и наставна средства. Веома је важно не свести веронауку само на школски предмет него укључити ученике у живот Цркве. Православни метод верског образовања происходи из саме Цркве и зато је Црква њено одредиште.
Православна веронаука је несумњиво данас потребна у нашим школама. Деца, и не само деца, читаве генерације су осакаћене малим знањем о вери, Хришћанству и Цркви. У данашње време када је у свету пуно несреће, туге и бола неопходна је блага и радосна Реч Божија. Јеванђелска Реч је упућена свима, а посебно деци за које Господ Исус Христос каже да је таквих Царство Божије (Мк. 10, 14). Право на образовање подразумева и стицање знања о вери. Без познавања вере неразумљиви су нам многи проблеми разних научних дисциплина и школских предмета; философије, психологије, историје, књижевности, ликовне и музичке уметности, социологије, права…
Са једне светосавске прославе
Данас велики број људи сматра да веронаука се заснива на верским обичајима и ритуалима. То је потпуно погрешно схватање. Кроз овај предмет се објављују и излажу истине о Богу, човеку и свету. Основни циљ верске наставе је поучавање у вери и остваривање заједнице са Богом кроз улазак у Цркву Божију и живот у њој. Упознавање деце и младих људи са Богочовеком Христом који је Спаситељ света и човека од греха и смрти. Православна веронаука указује на нови живот у Цркви Христовој, у Литургији где је истинско познање Христа, сусрет и сједињење са Њим.
Обреновачки вероучитељи у манастиру Манасија
