Сваког Великог Петка размишљам о томе како некоме да пожелим срећан празник на овај дан. Најтужнији дан у историји света.
Али за кога најтужнији?
За људе. За људе који Га разапеше, за људе који Га вређаше, за људе који Га понижаваше.
За кога још? За све оне људе који Га и дан данас лажу, понижавају, вређају, пљују, разапињу…
Али, Христос и за њих пострада.
Многи од њих, покајаних, већ су у Рају, на челу са покајаним разбојником…
Син Божији дође у свет да победи смрт и да нам својим Васкрсењем отвори врата вечног живота.
У томе се и показала љубав Очева што је свог Јединца Сина послао у свет да се жртвује за нас. Велика поука за све нас којима су уста пуна љубави:
Љубави без жртве нема!
Смрћу је смрт побеђена.Само зато је овај дан- Срећан Дан.
Срећан је, јер га из блиске будућност обасјава светлост Васкрсења. А ми, хришћани, живимо због те будућности и за ту будућност.
А многи они, који и данас разапињу Христа, оптужују нас да смо “ретроградни мрачњаци” окренути “само мрачној прошлости”.
Срећан је овај дан, само ако се не полакомимо на потрошачки начин живота и у овој светској гунгули не заурламо: Да се разапне на крст!
Ако већ немамо снаге да будемо под Крстом, а оно, бежимо бар из те хипнотисане гомиле.
Онда ће нам и Бог дати снаге да Му се вратимо!
Срећан празник!
вероучитељ Владан Нешковић
