Јасно описан у Делима Апостолским, чудесни догађај, и празник Цркве који се назива ‘‘велика и часна Педесетница’‘ – јесте крај и испуњење целокупног дела спасења. Сво Богооваплоћење врхуни доласку Духа Светог у свет, ка новом стварању. И овде препознајемо познату паралелу са Духом у стварању старог света и васпостављању новог света и живота. У овај дан Народ Божији, Црква као нови живот у Духу Светом се рађа. Педесетница није историјски догађај који се збио и завршио, већ непрекинути догађај Духа у свакој Литургији, свакодневно и у векове векова, јер је Дух вечни живот и узрок јединства, светости и саборности Цркве. Дух Утешитељ је са нама, Који васцелу Тројицу и Царство Божије чини присутним, сада и овде.
‘‘У данима после Васкрса, Црква живи у очекивању Утешитеља, у очекивању да ће се испунити Христово обећање о Његовом доласку, да ће, након све патње и муке, након животног бесмисла и досаде, куцнути тајанствени ‘‘трећи час,’‘ када ће у свету макар и невидљиво завладати утеха, снажнија од таме која царује свуда око нас’‘(А. Шмеман). У томе је смисао педесет дана који у Цркви почињу одмах након Васрса, водећи нас ка последњем велико дану, када празнујемо ‘‘Духа долазак и очекивања испуњење и пуноћу утехе, ‘’ – 1. Стихира Вел. Вечерње на Господи возвах. Тако се моли Црква, знајући и проповедајући свима који су очајни да постоји могућност божанске утехе, зато што њена сила нећа ослабити у свету, ма колико било патње, жалости и зла.’‘
Зато ових 50 дана нису време никаквог одмора или предаха у животу Цркве, већ можда најдубљи од свих периода, време када почињемо да разумемо да у свету у коме је умро и Васкрсао Христос, можемо и требамо да очекујемо велику и радосну утеху од Духа Светог.
Седам пута седам седмица плус један дан, означавао је одувек у древној символици нешто што превазилази оквире вечите седмице, нешто што надилази и обнавља свет који се покорио тој седмици. Управо Духом надилазимо ту ограниченост , ослобађамо се и остајући у простору и времену, престајемо да будемо њихови робови. Педесетница је дар Духа Утешитеља, ‘‘Који дише где хоће, и не знамо од куда долази и куда иде.’‘ (Јн. 3,8) Сво Хришћанство је молитва за Духа, вера у Духа и радост у Духу!
Протонамесник Александар Вучај
