У светлости и радости најдивнијег догађаја који је свет видео од свог постања, где у Витлејему лежи Бог у јаслама, Онај Који Јесте, Син Очев у Духу Светом, Који узима тело људско и снисходи, да би човек усходио, огледа се свеукупност Тајне Оваплоћења и ракрсница у историји људског спасења. У витлејемском звезданом сјају, обасјан је пут Цркве…

(наставак ►)

‘‘Трпљење је морална сила која стишава у срцу човечијем пробуђена жалосна осећања и блажи бол у недаћама. Трпљење је врлина, као плод наде на Бога, жалост гради трпљење, трпљење искуство, искуство наду, а нада не постиђује. Трпљење је прва међу врлинама, јер оно као наду даје спасење. Ко је претрпео до краја биће спасен. У трпљењу лежи спасење душа наших…’‘

(наставак ►)

‘‘Сујеверан се боји тамо где нема места страху и узнемирује се тамо где би требало да нађе мир. Он умишља да га божанство вечито прогања и тражи спас у амулетима које качи око врата. Верује у опсене и прима као истину обичне бесмислице. Сујеверан свугде види мрачне силе и приписује им већу моћ него Богу. Сујеверан је морално неслободан и разумом је ограничен. Сујеверан страда од верске опседнутости и душевно је болестан. Сујеверан је човек несрећан и води живот достојан сажаљења…’‘

(Свети Нектарије Егински, Химне хришћанским врлинама)

(наставак ►)

‘‘Хришћанство није философски систем, нити делује само на сазнајни, већ пре свега на вољни и осећајни аспект човека, јер Хришћанство за своје начело нема просто обликовање духа, већ и васпитавање срца…

(наставак ►)

У житију Светог Нектарија Егинског забалежен је његов први и једини, тромесечни боравак на Светој Гори, у лето 1898. године, док је био ректор атинске богословске школе ‘‘Ризарион.’‘ На овом светом месту боравио је по благослову Васељенског патријарха Константина Петог, и ово путовање било је испуњење његове давне и дубоке жеље да посети Богородичин…..

(наставак ►)