У дану када раширених руку и срдаца, пред Господом и Црквом Његовом, попут покајаног цариника изговарамо речи – Милостив буди Господе, мени грешном, и када надахнути Духом Светим, пред својим исповедником убирамо духовне плодове покајања, зарањајући у најтамније дубине своје душе и савести, чујмо речи светогорског старца младом презвитеру –

(наставак ►)

‘‘Трпљењем својим спасавајте душе своје.’‘ (Лк. 21, 19)

У наговештају доласка Царства Божијег својим Апостолима, Господ Исус Христос у Јеванђељу по Луки, благовести Цркви и сваком хришћанину пут и будућност света. У средишту ове благовести је страдање хришћана и свеукупне Цркве у свету, које је уједно и наговештај свршетка патње, страдања и агоније света и човека, у бесмислу и празнини своје сопствене гордости и слепила.

(наставак ►)

‘‘Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.’‘ (Мт. 25,40)

У једној од припремних Недеља Великог Поста, Црква благовести Јеванђеље по Матеју, кроз Христову причу о Страшном суду. Добро позната метафора о пастиру који ‘‘разлучује овце од јаради,’‘ открива нам стварност долазећег Господњег суда свету и људима.

(наставак ►)

‘‘Дјева данас Надсуштог рађа,
И земља Неприступном пећину приноси,
Анђели са пастирима славослове,
Мудраци за звездом путују,
Јер се нас ради родило Дете – превечни Бог.’‘
(Св. Роман Слаткопојац, 6. век)

(наставак ►)

‘‘Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик?’‘ (Лк. 17,18)
У једној од Недеља Божићног поста, Црква нам благовести приповест о исцељењу десторице губаваца речју Христовом. О незахвалности деветорице и благодарности исцељеног ‘‘иноплеменика’‘ –

(наставак ►)