Господ пође издалека,
Сишавши са царског трона,
Због човека што Га чека -
Светог старца Симеона.
Старац, одвећ глава седа
Са година преко триста,
Једно жели – да угледа
Спаситеља света Христа.
Многи се већ нижу дани,
Симеон све јутром пази
Да л у сусрет обећани
Са сунцем и Бог излази.
Ево, у храм Господ стиже
Да испуни речи свете,
Да људима буде ближе
Представи Се као дете.
Као мало Сунце Правде,
Озаривши стара лица,
У наручје Бог Се даде
Симеона Богопримца.
Сретоше се Божје хтење
И старчева давна жеља,
Јер Симеон на Сретење
Држи света Спаситеља.
Горан Ракић, о Сретењу 2025.
