Дјела апостолска
2.
Педесетница: силазак Светога Духа на апостоле. Петрова проповијед о Исусу Месији. Обраћање три хиљаде вјерника и прва заједница – Црква у Јерусалиму.
И кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу.
И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху;
И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих.
И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.
А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом.
Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком.
И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци?
Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили:
Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији,
У Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити,
Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре на нашим језицима о величанственим дјелима Божијим?
И сви се дивљаху и бијаху у недоумици говорећи један другом: Шта би ово могло бити?
А други се подсмијеваху и говораху: Напили су се слаткога вина.
