Не тако давно, становници једног удаљеног села на острву Егини, остали су без свештеника, а нови није именован. Дошао је Велики пост, када се молитвени живот усложњава, тако да остати без свештеника била је страшна ствар.
Након саветовања, мештани су одлучили да пошању писмо свом епископу, у коме га моле да им пошаље свештеника, да би барем током Страсне седмице и Васкрса имали службе. Епископ је прочитао писмо, и на првом епархијском састанку је питао свештенике који би да оде, али је сваки од присутних имао изговор да није у стању да иде. Писмо је тако пало у заборав због осталих Васкршњих припрема, које су га затрпале.
Коначно је дошао велики дан Васкрсења Господњег, службе су отслужене, а владика доби ново писмо од сељана у којем му срдачно благодаре што им је у празничне дане послао свештеника са којим су се молили са невиђени жаром. Владика је на првом састанку, упитао ко је од свештеника отишао у село из којег је стигло писмо. Сви су ћутали, нико се није јављао. Из радозналости, епископ је по први пут отишао у ово село са својом пратњом. Народ га је са радошћу дочекао и одвео у своју малу Цркву. У Цркви се налазио деловодни протокол и владика га је отворио да би видео ко је служио Страсне седмице и за Васкрс.
Писало је – Нектарије, Митрополит Пентаполиса!
Када је то видео, владика паде на колена. Заједно са њим и сав народ у Цркви, ширећи руке, певали су, плакали и благодарили Господу и Светом Нектарију.
Господ није заборавио народ Свој и послао је Нектарија из Свога царства. Целе седмице је Светитељ служио службе овом верном народу, иако је његова икона била на почасном месту у Цркви, нико га од њих није препознао!
Протонамесник Александар Вучај
