У Недељи седмој по Васкрсењу, Црква нам благовести Христову првосвештеничку молитву која јесте Литургија речи и Литургија Тајне Господа и Бога нашег. Ништа лепше и дивније, мудрије и дубље није изговорено људским речима, од ових речи које је Син, Господ Исус Христос исказао Богу Оцу. Он говори језиком људским, да би људи поверовали, разумели, да би се зарадовали.
Бог говори, моли се, за нас и ради нас, да би смо познали истину, да верујемо. Христос се моли Оцу, за овај свет, за Божји свет, за нас. Све што јесмо и што трба да будемо, исказано је у овој молитви. Господ је наш и ми Господњи, од света род изабрани, царско свештенство – Народ Божји. Стога, да будемо свакога часа свесни какво достојанство добисмо, по љубави и милости Очевој, кроз Сина, у Духу Светом.
Говори Христос, да у свету јесмо али да од света нисмо. И ето, божанствена Литургија је сведочанство Господњих речи. У свету смо, у садашњости, а опет у Духу Светом, пребивамо и живот имамо у будућности, у Царству Божјем које ће у пуноћи доћи. Васкрсење Христово, то је Недеља – Дан Господњи, који је залог вечног живота који сада имамо „у земљаним судовим“ (ап. Павле) и као икону (Св. Максим Исповедник), а коју ћемо као пуну истину имати о Другом доласку Христовом и Царства Божјег.
Говори Христос Богу Оцу, „Реч (Логос) твоја јесте истина.“ Христос је Логос Очев а Истина су Евхаристија и Црква као Тело Христово. Ми хришћани, кроз Христа, јесмо истина света и живота, и позвани смо да ту истину сведочимо свету. Зато нека сваки трен нашег живота, свако јутро и вече коју дочекамо, сваки удах ваздуха, залогај хлеба и гутљај воде буде благодарност Богу, хвала и слава Богу, сведочанство Истинитог Бога јер тиме сада и овде живимо и творимо вечност, оно што ће доћи. По вери и делима љубави према ближњем, нека се познајемо, нека то буде наш залог за вечност.
Протонамесник Александар Вучај
