“А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ево ти мајке! “ (Јн.19,26-27).
Мајка је символ живота, она је путоказ, крајњеугаони камен живота и животодавац сваког створеног бића. Она је покрет живота, сасуд Божји из кога се рађа нови живот. Мајка је пројава Духа Божјег, израз стваралачке и божанске љубави према свету и човеку.
Мајка је Богородица, Пречиста и Пресвета мајка Господа нашег Исуса Христа. Она је Животодавац људске природе и људског живота Богочовека. Кроз њу и сваку мајку сагледавамо покрет и сведочење слободе љубави. Кроз мајку и са мајком остварујемо свој први однос и доживљај љубави. Она је семе и клица љубави јер из те и кроз ту љубав, постајемо и јесмо живи. Мајка је љубав и живот, архетип (праобраз), основа и темељ нашег живота и могућност да волимо.
Кроз мајку и мајчинство Црква слави и велича сву слободу нашег бића, икону Божју у човеку, величамо Божју љубав и сведочимо Живот. Мајчинство је неизрециво стваралаштво, најдивнији подвиг једног бића које се жртвује, страда, несебично дарује себе, које са трепетом увек воли, никада не тражећи за узврат љубав.
Свет у коме живимо, одриче се и заборавља мајку као символ живота. Свео га је на пуки биолошки феномен, затворен у оквире смртне и пропадљиве природе. Одриче се мајчинство као узурпација и ограничење личне слободе, чинећи према клици живота зло убиства, које данас бројимо у милионима. Одрицањем мајчинства, одричемо се дарованог живота и слободе коју управо имамо у радости учествовања у животу другога. А мајка и мајчинство, у својој дубини, су однос који превазилази оквире биолошког и крвног постојања. Они су однос у коме се крије живот, а живот јесте Бог који их је саздао.
Протонамесник Александар Вучај
