‘‘А они му рекоше: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.’‘ (Мт. 14,17)
У Недељу осму по Духовима, Црква нам благовести јеванђелску приповест о Христовом чуду умножења хлебова и риба, хране којом се нахранило преко пет хиљада људи. Ова прича, у низу Господњих чуда и догађаја, наизглед има своје једноставно значење – Христос је нахранио гладне људе. Међутим, од најранијих времена Цркве, овај догађај је тумачен и протумачен у свом најдубљем смислу и символици.
У време настајања и прогона, када је Црква своју веру и учење изражавала простим и знаковним приказима, један од најранијих символа Евхаристије и Хришћанства уопште, била је слика пет малих хлебова покрај две рибе. Овај приказ из 2. века и данас можемо да видимо у римским катакомбама. Овим символима није изражаван само конкретни догађај умножења хлебова из Матејевог Јеванђеља, већ сам центар и срце живота првих Хришћана, а то је Литургија тј. Евхаристија. Оваквим тумачењем једног конкретног Христовог чуда, даје му алегоријски смисао и говори нам о евхаристијском смислу самог догађаја али и најаву настанка и пројаве Цркве кроз литургијско сабрање и ломљење хлеба као саме Евхаристије. Јасније јевађелске слике Тајне вечере у Сионској горници и евхаристијски догађај из Емауса након Васкрсења, са Луком и Клеопом, само потврђују смисао Христовог умножења хлебова. И овом приликом, као и у друге две касније, Христос благосиља хлеб, ломи га и даје ученицима, а они гладном народу.
На тај начин, ова прича не говори о пуком физичком и телесном храњењу оних који су гладни стомаком. Већ храњењу оних који су дошли да се исцељују и слушају Христову проповед, гадних и жедних Живога Бога. Гладних и жедних вечног живота. Из тог разлога, хлеб и рибе, као символи самога Христа, јесу Евхаристија у пуном смислу. У литургијском развитку касније Цркве, исти јеванђелски смисао имају и просфоре које се приносе током проскомидије на Литургији.
Христос – Хлеб Живота, је храна непресушна, Који Даје и Који се Раздаје, за живот света и спасење свих и свега.
Протонамесник Александар Вучај