У иконографији православне Цркве, у централној апсиди олтарског дела храма, налази се у највећем броју примера, представа Богородице Шире од Небеса (грч. Платитера, лат. Оранта), која у ставу раширених руку, Молитељке за род људски, на грудима носи Сина Свог, Господа Исуса Христа, у лику детета или младића – Емануила. Ова представа датира још из ранохришћанског периода и као таква, са извесним изменама, постала је саставни део свеукупне црквене иконографије. Не без разлога, место сликања у најсветијем делу храма, је пренето и прати последовање самог чина Литургије, где се у центалном делу Анафоре (Узношења) посебно наглашава возгласом (гласно), личност Богородице: ‘‘Особито за пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Увекдјеву Марију.’‘
Тако нас Литургија и иконографија уче, у Духу Светом, улози и месту Богородице у историји спасења. Епитетима богословске садржине, који говоре и описују саму личност, Литургија произноси и наглас изговара догмат православне Цркве о Богородици. Реч и литургијска свештенорадња која је прати, објављује сву величанственост Богородичине личности, као врхунца и символа људског рода, Жене и Мајке која је Бога родила и подарила му људско тело. Она је тај Светионик и Брижна Молитељка пред Господом за свет јер је пуни изданак створеног света и рода људског. Она је оличење и огњем горућа светлост пуне човекове слободе да се преда вољи Божијој, Предстојатељица сабора Светих, видљивог и невидљивог света, свих и свега у Литургији, у Христу.
Богородичин образ је образ Литургије и обрнуто. Богородица, њен лик и живот су сушта икона Литургије и непрестане Евхаристије – Благодарења. Сва историја спасења у Христу и Цркви, најављена од пророка у Старом завету, као средишњу тачку створеног света има Богородицу Марију, најчистији и најблиставији образ људи, врлине, светости и пуноће подобија Божијег. Мајка над мајкама, срца ширег од Небеса јер је у њему Христос, Богородица нас својим рукама грли, моли за нас и призива у Литургију, у сладост и радост Царства Чеда Њеног, Господа нашег Исуса Христа.
протонамесник Александар Вучај
